Large banner

Сутра треба испоштовати овај обичај: Славимо светитеља чије су мошти чудотворне

Аутор:

АТВ

24.03.2026

20:49

Коментари:

0
Сутра треба испоштовати овај обичај: Славимо светитеља чије су мошти чудотворне
Фото: ATV

Српска православна црква и њени вјерници 25. марта обиљежавају празник Преподобног Симеона Новог Богослова - светитеља кога народ памти као благог, тихог и богоугодног човјека. Његово учење почива на једноставној, али снажној идеји: врлина је чудесна сила, а душа која одише божанском љубављу може да превазиђе све препреке. Због тога се на овај дан вјерници позивају да застану, загледају се у сопствену душу и посвете тренутке унутрашњем миру.

Обичаји на тај дан

Традиционално, 25. марта је дан поста. Храна је скромна и просто припремљена, а избјегавају се месо, млијечни производи и јаја. Вјерници вјерују да пост чисти тијело и дух и помаже да се лакше усмјери пажња ка духовним вриједностима. Поред тога, избјегава се свака расправа, свађа или конфликт, јер је мир у дому и срцу важан за прави доживљај празника.

Помен жртвама НАТО агресије

НАТО бомбардовање СРЈ угрозило свјетски поредак, посљедице видимо данас

Многи се на тај дан посвећују молитви. Постоје посебне молитве упућене Светом Симеону Новом Богослову, којима се тражи помоћ у личном духовном развоју и оснажује жеља за врлине. Најчешће су то тихе, унутрашње молитве, али и читање његових дјела, посебно „Химни о Божанској љубави“ и афоризама из његових стослова, који подсјећају да је сусрет са Богом доступан свима који га искрено траже.

Ко је био Свети Симеон Нови Богослов?

Свети Симеон се родио у Пафлагонији, у мјесту Галата, у имућној и угледној породици. Родитељи су га рано послали у Цариград, гдје је одрастао међу високим друштвом. Ипак, Симеон није био типично дијете свог времена - више је волио учење него игре, избјегавао несташлуке и брзо постао познат као врстан краснописац.

Оставивши све богатство, Симеон је отишао у манастир, гдје је под вођством старца Симеона започео подвижнички живот. Његова дјела – теолошке проповиједи, писма, химне и афоризми - остала су записана као путоказ духовног раста и интроспективног живота. Сматра се за највећег богослова послије Светог Григорија Богослова, а мошти му се сматрају чудотворним.

Полиција Србија

Дјевојка (19) брутално претучена и опљачкана насред улице

Симеонова теологија била је посебна по томе што је наглашавала лично искуство вјере. Вјеровао је да сваки човјек, кроз искрену молитву и посвећеност, може доживјети оно што је називао „божанском свјетлошћу“ - унутрашње просвјетљење које превазилази ријечи и разум. Тиме је помјерио границе тадашњег схватања вјере, истичући да она није само учење које се преноси, већ живо искуство које се доживљава.

Светац и мошти чудотворне

О његовој вјери и снази увјерења свједоче и његове ријечи које се и данас често цитирају: не треба сумњати да је могуће примити Духа Божјег, нити вјеровати да је такво искуство резервисано само за одабране. Напротив, сматрао је да је оно доступно свакоме ко га искрено тражи, преноси Она.рс.

Огласиле се сирене за узбуну у Бањалуци

Огласиле се сирене за узбуну у Бањалуци

Преподобни Симеон Нови Богослов упокојио се 1032. године, а вјерује се да су његове мошти чудотворне. Ипак, његово највеће насљеђе нису чуда, већ порука коју је оставио - да је пут ка Богу личан, тих и дубоко унутрашњи. Управо зато, овај празник је прилика да се макар на тренутак удаљимо од свакодневне буке и запитамо се гдје смо ми на том путу.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

Large banner