Света Петка овдје испуњава молитве: Срби вијековима на ова мјеста долазе по исцјељење

Култ Свете Петке дубоко је укоријењен у српску духовност. Она је светитељка која симболизује стрпљење, чедност, женску снагу и вјеру која не тражи потврду, већ мир. У народном предању, Параскева је заштитница жена, сиромашних, болесних и оних који трпе, па је зато њено име постало синоним за благост и утјеху.

Ко је била Света Петка

Преподобна Параскева рођена је у Епивату, у близини Цариграда, у 11. вијеку. Потицала је из богате и побожне породице. Још као дијете показивала је скромност и саосјећање према сиромашнима, па је, према предању, већ са петнаест година напустила родитељски дом и пошла у Палестину, гдје је живјела у молитви и подвижништву.

Остатак живота провела је у посту и тишини, молећи се за мир међу људима. Послије смрти, њене мошти су постале извор многих чуда и исцјељења. Током вијекова, више пута су преношене - из Епивата у Цариград, потом у Трново, па у Београд. Данас се налазе у Јашију, у Румунији, гдје сваке године милиони вјерника долазе да се поклоне светитељки коју називају “Мајком свих хришћана са Балкана”.

Друштво

Сутра Света Петка Трнова: Ево које обичаје треба да испоштујете

Београд - Црква Свете Петке на Калемегдану

У Београду се поштовање према Светој Петки осјећа можда најинтензивније управо у Цркви Свете Петке на Калемегдану.

Храм је саграђен на мјесту гдје су, према предању, чуване њене мошти, а у унутрашњости се налази извор чудотворне воде. Та вода, кажу вјерници, никада не пресушује, а уз њу су везана бројна свједочанства о исцјељењима.

Сваке године, посебно уочи 27. октобра, стотине људи долазе да се умију, да узму мало воде за дом, или само да запале свијећу.

Свештеници истичу да многи долазе без ријечи - да се помоле у тишини, јер, како вјерују, “Петка разумије и оно што човјек не може да изговори”.

Друштво

Данас славимо Свете мученике Евлампија и Евлампију

Извор Свете Петке у Изворском манастиру

У подножју планине Кукавице, близу Параћина, налази се Манастир Свете Петке Изворска. У њему постоји извор за који народ вјерује да има исцјелитељску моћ.

Ту се вијековима окупљају вјерници из целе Србије, нарочито жене које желе потомство, здравље или мир у породици.

У манастирској порти, уз воду која капље из камене стијене, могу се видјети цедуље с именима, фотографије дјеце и мале захвалнице - као тихи свједоци молитви које су, како људи вјерују, услишене.

Посебно је занимљиво да се у старим црквеним записима помињу и “чудесна оздрављења”, и то управо оних који су долазили са искреном вјером, а не са захтјевом.

Србија

Хиљаде вјерника се поклања моштима Свете Петке на Калемегдану

Манастир Трнавска Света Петка - чуда у скромности

У близини Чачка, на падинама Овчарско-кабларске клисуре, налази се Манастир Трнавска Света Петка.

По народном предању, вода из извора поред манастира “лијечи очи и срце”. Овај манастир је вијековима био познат као мјесто гдје људи долазе да се завјетују и да се помире. Многи га називају “кућом праштања”, јер су се управо ту, послије дугих свађа, братства и породице измириле.

Иако малог обима и без раскоши, Трнавска Света Петка одише смиреношћу која се тешко описује, а вјерници кажу да управо та скромност доноси духовну снагу.

Остала светилишта посвећена Светој Петки - трагови по цијелој Србији

Поштовање према Светој Петки не везује се само за један крај, већ се протеже готово кроз свако подручје Србије. Гдје год да кренете, наићи ћете на цркву, манастир или извор који носи њено име, а свако од тих мјеста има своју причу - о вјери, исцјељењу и захвалности.

У Нишу, који се сматра једним од првих мјеста гдје је њен култ заживио, налази се црква Свете Петке у селу Сићево, позната по извору који никада не пресушује. Вјерници из тог краја вјерују да вода са тог извора доноси мир и здравље, нарочито женама и дјеци.

У манастиру Ћелије, у близини Ваљева, чува се дио моштију Свете Петке, а вјерници свједоче да су управо пред њеним ликом многи пронашли снагу да опросте и да се промијене. Свештеници кажу да се у дане око њеног празника манастир претвара у “мало море људи”, који долазе тихо, са свијећом у руци, не тражећи чудо - већ мир.

На Руднику постоји црква посвећена Светој Петки коју народ назива “чуварицом рударских душа”, јер су рудари деценијама долазили да се помоле за безбједан повратак из јаме.

У Врњачкој Бањи, извор који носи њено име посјећују болесни, а према предању, вода “видарица” помаже код очних болести и нервних напетости.

У источној Србији, нарочито у околини Зајечара и Књажевца, поштовање према Светој Петки има посебан тон. Тамо се и данас чува обичај да се уочи њеног празника жене окупе у двориштима цркава, доносе посну храну и пјевају песме посвећене светитељки. Вјерује се да се на тим мјестима “Петка спушта међу народ” - не у чудима која се виде, већ у тишини коју оставља.

Чак и у сеоским црквама, често подигнутим од камена и блата, име Свете Петке налази се на олтарским вратима, на иконама које су стајале у домовима генерацијама.

У многим мјестима, нарочито у Шумадији, славска колачарска трпеза управо на њен дан окупља породице које јој се завјетују због здравља дјеце, бољитка и заштите од болести.

Друштво

Данас је Света Петка, ове ствари никако не радите

Зашто жене највише поштују Свету Петку

У народној свести, Света Петка је оличење женске снаге, али и стрпљења. Вјерује се да је она заштитница оних које носе више него што могу, и које и у патњи не престају да вјерују.

Зато се каже да су “Петкини дани дани тишине” - не говори се ружно, не расправља се, већ се мирно ради и моли.

У многим крајевима Србије жене се ујутру умивају изворском водом и започињу дан реченицом:

“Петко света, чувај ми кућу и дјецу, као што си чувала све што је чисто.”

Култ Свете Петке није везан за раскошне храмове, већ за искрену молитву.

Гдје год да се помене њено име, људи застају с поштовањем. У земљи која је навикла на немире, Света Петка остаје симбол смирености, праштања и тихе, али постојане вјере.

Њена свјетлост није од злата ни од икона, већ од ријечи “хвала” које изговарају они који су вјеровали да ће им помоћи - и јесу.

(Она.рс)