"Сви знамо некога ко је уништио породицу због коцкања": Имамо ли рјешење за овај порок?

Ова реченица се могла чути у АТВ-овој емисији "Битно" у којој су наши гости говорили о проблему коцкања. Како сачувати ментално здравље становништва и уредити тржиште које доноси мултимилионске приходе привредницима и држави, покушали су да растумаче наши гости.

"Сви ми у студију знамо неког ко је уништио породицу или му је уништена породица због коцкања. Број развода и повећаног насиља, гдје коцка нарушава ментално стање. Битни су у економски показатељи, али ми морамо и гледати шта се дешава са народом и појединце. Он када постане овисан о коцки, уништава не само себе него све око себе. Дижу кредите због коцкарских дугова", рекла је у емисији "Битно", Јадранка Берић социолог.

"Забрањено је приређивање игара на срећу у зонама под којима се подразумијева удаљеност од 500 метара од основних и средњих школа радијално рачунајући од мјеста главног улаза у објекат школе", наведено је то у нацрту допуна Закона о играма на срећу, који је стигао у парламентарну процедуру као грађанска иницијатива.

О овим допунама Закона посланици Народне скупштине Српске расправљаће на сједници заказаној за уторак, 16. децембар.

"У читавој 2012. годину у Републици Српској, тада је било укупно 469 приређивача игара на срећу, а ми их данас имамо скоро три пута више. У Бањалуци имамо 290 регистрованих. Како смо већ добили неке коментаре људи који ће учествовати у расправи, говорили су да се већина клади онлајн, и зашто нам смета удаљеност? Ако је тако, зашто имамо кладионице на сваком ћошку?", Ведрана Проле, члан иницијативног одбора 'Коцка је одбачена'.

Није проблем локација, него свијест дјеце и родитеља, сматра Милко Грмуша, извршни директор Удружења приређивача игара на срећу Републике Српске.

"За разлику од 2009. и 2010. у технолошком смислу, ми се данас сусрећемо са проблемом да може и три километра од школе одаљити физички локацију, али се поставља питање да ли дјеца у школи играју игре на срећу на телефонима, а то није била могућност прије 15 година. Ако родитељи и дјеца немају свијести, онда се налазимо у озбиљном проблему, јер ми не дозвољавамо да малољетна лица уопште буду у коцкарницама", каже Грмуша.

Колико је тачно "коцкара" у Српској, тешко ће се икада утврдити. Већина не жели да призна ни себи ни друштву да у овом озбиљном проблему. Ипак, како кажу социолози, први корак ка рјешењу јесте признање проблема.

"Спомињало се да је 50.000 само у Бањалуци, али то је тешко истражити јер мало ко признаје. Када дође до тога да је прихватио да је овисник, он је већ пола проблема ријешио", каже Берић.