Свиња вам одједном не једе и само лежи? Ево како да препознате свињску кугу

Стручњаци упозоравају да је управо брзо препознавање првих симптома пресудно како би се спријечило даље ширење заразе и огромна економска штета.

Први знак који власници најчешће примете јесте нагли губитак апетита. Свиње постају малаксале, повлаче се од осталих животиња, углавном леже и одбијају храну. Често имају веома високу температуру, отежано дишу, а могу се јавити и повраћање или пролив. Код појединих животиња појављују се карактеристичне тамноцрвене или плавичасте промјене на ушима, стомаку, ногама и репу, док код супрасних крмача може доћи до побачаја. У неким случајевима болест напредује толико брзо да свиња угине готово без претходно уочљивих симптома.

Ветеринари наглашавају да се само на основу спољашњих знакова не може са сигурношћу утврдити да је ријеч о афричкој свињској куги, јер сличне симптоме изазивају и друге озбиљне болести. Коначна потврда могућа је искључиво лабораторијским анализама.

Због тога сваки сточар који посумња да је нека животиња заражена треба одмах да обавијести ветеринарску службу и да не премјешта, не продаје нити коље свиње док се не утврди о чему је ријеч. Правовремена реакција може спријечити ширење болести на околна газдинства и сачувати велики број животиња.

Република Српска

Вијеће народа одбило вето Бошњака, у току сједница Заједничке комисије

Једно од питања које највише забрињава грађане јесте да ли је афричка свињска куга опасна за људе. Одговор стручњака је јасан – вирус афричке свињске куге не преноси се на човјека и не изазива болест код људи. То значи да не постоји ризик да се особа зарази конзумирањем меса заражене свиње.

Ипак, то не значи да такво месо сме да се нађе у промету или на трпези. Закон строго забрањује клање и стављање у промет меса животиња за које постоји сумња или потврда да су обољеле од афричке свињске куге. Разлог није заштита здравља људи, већ спрјечавање даљег ширења вируса међу свињама. Вирус може дуго да опстане у свјежем, димљеном или замрзнутом месу и месним прерађевинама, па остаци таквих производа могу представљати извор нових жаришта болести ако доспеју у контакт са домаћим или дивљим свињама.

Управо због тога стручњаци апелују на сточаре да сваку сумњу пријаве ветеринару, јер брзо откривање болести представља најбољу заштиту и за произвођаче и за цјелокупно свињарство у Србији, преноси Телеграф.