Трагедија која је потресла БиХ: За трен ока 36 живота је угашено

У несрећи су погинула 35 радника, у доби од 20 до 50 година, већином с подручја Мостарског блата, те један електричар који се затекао на раду уз пут. Иза погинулих је остало више од 80 малољетне дјеце, а цијела Херцеговина завијена је у црно.

Два дана након несреће, у центру Мостара, испред тадашње робне куће ХИТ, одржан је заједнички испраћај за 26 жртава, којем је присуствовало више од 30.000 људи. Вијест о трагедији тада су пренијели сви свјетски медији. Данас, међутим, о тој несрећи готово да нема трага – ни споменика на мјесту несреће, ни архивских записа. Чак су и у ЈП Паркови признали да им је документација изгорјела, а успомена на погинуле готово је избрисана из јавног сјећања.

Градови и општине

Општина у Републици Српској нуди 36.000 КМ свима који се врате кући

Радници су се кобног дана, око 15:30 часова, враћали кућама из Зенице и Сарајева. Био је празник Велике суботе, а већину су на рачунима чекале плате. Сви су журили породицама. Међутим, аутобус се након судара с приколицом камиона с бугојанском регистрацијом стровалио низ 70 метара дугу провалију и завршио на дну језера, дубоком 15 метара, пише Радио Сарајево.

Само осам путника преживјело је трагедију. Један од њих је Рајко Бокшић, тада 22-годишњи младић из Јара код Широког Бријега. Његово свједочанство, објављено у загребачкој Арени 1985. и пренесено годинама касније у Вечерњем листу, остаје једно од најпотреснијих подсјећања на ту несрећу. Рајко је испричао како се једва извукао кроз разбијени прозор, изгубио оријентацију под водом и преживио захваљујући вјетровки која се напухала. На обали га је дочекао возач камиона који му је пружио руку спаса.

У Јабланици су Јабланичани великодушно прискочили у помоћ – донијели су одјећу, храну, нудили крв и тјешили преживјеле. За трагедију је осуђен возач камиона Срећко Миличевић, који је због губитка контроле над возилом осуђен на више од шест година затвора. И данас, више од 40 година касније, туга и сјећање остају дубоко урезани у колективно памћење Мостара и цијеле Херцеговине. Иако мјесто несреће остаје без обиљежја, у срцима породица, пријатеља и колега, жртве никада нису заборављене.

Друштво

Заблуде о СФРЈ: Од банкрота до рата, лијепа била само младост

Имена погинулих:

Мирко Лугоња (49) из Јара, Ремзо Кебо (32) из Грачанице, Грго Ћорић (45), Мате Зеленика (33) и Драго Дамјановић (33) из Биограца, па Иван Јелић (45) из Мокрог, Иван Карачић (31) из Црнча, Мирко Човић (49), Иван Човић (43) и Иван Љубић (40) из Љутог Доца, све код Широког Бријега, као и Мостарци – Осман Марић (32) из Међина, Рамиз Марић из Добрича, Халил Марић (27) и Шабан Мрџић (29) из Кокорине, Ахмет Мујић (46) из Потока, Бајро Назрајић (40) из Равни, Рамо (50) и Салко (36) Гадара те Џемо Мехремић (20) из Радина, Младен Араповић (51) из Слипчића, Суле Исић (56) из Горње Гнојнице, Лазар Стојановић (29) из Шипачна, Блаж Зовко (32) из Полога, Иван Солдо (18) из Косора, Хасиб Хабибија (25) и Џафер Омеровић (42) из Крушнице, возач аутобуса Миле Леко (47) из Буне, Махмут Пупо (24) из Пароша, Мехмед Шипковић (31) из Пресјеке, Јусуф Марић (31), Иван Кнезовић (29) из Горанаца. На овом тужном попису су и Весо Дакић (45) из Невесиња, Петар Толић (31) из Осоја код Посушја и Винко Томић из Читлука.