Упозорење родитељима: Хитно реагујте ако уочите ово код вашег дјетета

То је за "Независне новине" потврђено из Омбудсмана за д‌јецу Републике Српске, који је спровео истраживање о дигиталним навикама д‌јеце, у којем су учествовали и малишани и родитељи, с циљем да сагледају колико се родитељска перцепција поклапа са стварним навикама д‌јеце.

Умор, нервоза

"Такав интензитет коришћења оставља посљедице по свакодневно функционисање д‌јеце. Уочавају се умор, нервоза, пад концентрације и смањена мотивација, што родитељи често примијете, али не доводе увијек у везу са прекомјерном употребом телефона", рекли су из Омбудсмана за д‌јецу Републике Српске.

Свијет

Филмска потјера за држављанином БиХ у Италији: Повријеђено 6 карабињера

Како додају, забрињава и податак да се д‌јеци путем интернета јављају непознате особе, док родитељи о томе често немају сазнања, што указује на потребу за већим присуством и интересовањем одраслих за дигитални живот д‌јеце.

"Резултати истраживања јасно показују да забране саме по себи нису рјешење. Д‌јеца врло лако проналазе начине да их заобиђу. Много важнији су разговор, јасна правила и однос повјерења између д‌јеце и родитеља. Највећи изазов данас није то што су д‌јеца online, већ то што одрасли често не прате гд‌је су д‌јеца и како проводе вријеме у дигиталном простору", кажу из Омбудсмана за д‌јецу Републике Српске.

Бришу историју

Примијетили су да, када питају д‌јецу колико времена проводе на интернету, добију потпуно другачије одговоре него када питају родитеље: д‌јеца врло прецизно знају шта раде online, док родитељи, нажалост, често немају стварну слику.

"Једно од најзанимљивијих запажања из истраживања јесте да родитељи углавном мисле да д‌јеца користе интернет кратко и углавном за школу, док нам д‌јеца отворено кажу да су то игрице, видео-садржаји и дописивање - и то сатима. Често чујемо родитеље како кажу: 'Моје дијете не користи друштвене мреже', а дијете нам истовремено објашњава да их користи, само не под правим именом", каже Гордана Рајић, омбудсман за д‌јецу Републике Српске.

Не знају када је опасно

Према њеним ријечима, д‌јеца данас врло брзо науче како да сакрију своје online понашање - бришу историју, користе додатне налоге, гледају садржаје док родитељи мисле да раде домаћи.

"Имали смо ситуације гд‌је родитељи мисле да дијете проводи пола сата на телефону, а дијете нам каже да су то три сата дневно, само распоређена у кратке интервале како се не би примијетило. Родитељски надзор често постоји само формално - правила су ту, али се не прате", истиче Рајићева.

Посебно, додаје она, забрињава податак да са узрастом расте не само вријеме проведено online, већ и емоционална везаност.

БиХ

Дом народа о Суду БиХ и ВСТС

"Д‌јеца се нервирају када нема интернета и осјећају се лоше због садржаја који гледају. Интернет више није само забава - он директно утиче на расположење, самопоуздање и осјећај вриједности код д‌јеце. Знатан број д‌јеце нам је рекао да им се јављају непознате особе, а дио д‌јеце то уопште не доживљава као проблем. Д‌јеца често не знају да процијене када је нешто опасно, док родитељи често ни не знају да се такви контакти уопште дешавају", поручује Рајићева за "Независне новине".

У школи је другачије

Љубиша Благојевић, предсједник Актива директора основних школа регије Добој, каже да просвјетни радници о овој проблематици разговарају са ученицима, с тим што ту више простора има да д‌јелују родитељи.

"Д‌јеца у школи не проводе толико времена уз телефоне. Ево, конкретно, код нас у школи постоји забрана употребе телефона. Али, они код куће проводе вријеме уз телефон и тамо треба неко други да их контролише, а не ми. Ми као школа можемо само да указујемо на проблем. Наравно, овд‌је има простора да се д‌јелује, али више треба усмјерити акценат на родитеље", рекао је Благојевић за "Независне новине".