Ваздух у Бањалуци опасан по здравље: Не види се "прст пред оком"

Наиме, у посљедњих седам дана у Бањалуци су се смјењивале ознаке од нездрав до опасан по здравље. Један од најгорих дана је био у четвртак, и то увече, када је у Бањалуци ваздух окарактерисан као опасан, те је индекс квалитета достигао чак 418, наведено је на страници "Зрак - еко-акције".

Како су тада истакли на овој страници, ознака "опасно" може да изазове озбиљне посљедице за цјелокупно становништво.

У Приједору је индекс то вече износио 228, са ПМ10 вриједношћу од 184. У Тузли је измјерен индекс 206, са ПМ2.5 од 146. Сарајево је имало индекс 190, што се сматра нездравим.

Неколико година уназад Сарајево, Бањалука, Какањ и Зеница су међу најзагађенијим градовима у БиХ, чак и у свијету.

Ранка Радић, начелница Одјељења за заштиту животне средине у Републичком хидрометеоролошком заводу, казала је да се од почетка овог мјесеца биљеже повишене концентрације загађујућих материја у ваздуху, прије свега лебдећих честица ПМ10 и ПМ2,5, али да се такво стање очекује и у наредним данима.

Самозапаљени депоновани угаљ гуши Гачане​

Истакла је и да ове честице могу продријети дубоко у људски организам те изазвати здравствене проблеме, у зависности од њиховог састава.

"Повишене су концентрације ПМ10 и ПМ2,5, док остале загађујуће материје сумпор-диоксида, азотних оксида, угљен-моноксида нису повишене", казала је Радићева и додала да се овај тренд биљежи од 1. децембра у Добоју, Бањалуци, Приједору и гдје год постоје мјерне станице.

"Можемо рећи да већ неколико дана имамо континуирано повишене вриједности. Сада је период гријне сезоне, а ситуацију додатно погоршавају неповољни метеоролошки услови. Атмосфера је стабилна, свакодневно се јавља магла у ријечним подручјима, нема вјетра ни природне циркулације, па све што се емитује остаје у доњим слојевима атмосфере у ваздуху који удишемо", појашњава Радићева и додаје да грађани то већ осјете када изађу напоље.

"Препорука је да осјетљиве категорије становништва ограниче кретање и, ако није неопходно, одгоде активности на отвореном. Не можемо се у потпуности заштитити од оваквих ситуација, али можемо барем смањити излагање", истиче Радићева.

Истакла је и да маске које су се користиле током пандемије корона вируса не пружају заштиту од ових честица.

"Оне могу имати само психички ефекат. Постоје посебно урађене маске за заштиту од лебдећих честица које се могу набавити у апотекама. Друге ефикасне мјере заштите практично не постоје док се стање не поправи, али, нажалост, у наредним данима не очекују се промјене", казала је Радићева.

Истиче да ће, према најавама метеоролога, стабилно вријеме потрајати још најмање 10 дана, те додаје да се очекује исто стање и што се тиче квалитета ваздуха.

"Квалитет ваздуха не можемо промијенити у тренутку, то су активности на којима треба да се ради континуирано", закључила је Радићева.

"Загађење ваздуха је глобални проблем који мора бити ријешен јер ће он постајати све већи", рекао је раније пулмолог Младен Дуроњић, начелник Клинике за плућне болести УКЦ Републике Српске.

Истакао је да је у задње вријеме овај проблем све чешћи.

"Највећи загађивачи су ложишта, топлане, ТЕ и издувни гасови из аутомобила. Када је ријеч о мјерним јединицама, величине у микронима преко 30-40 најчешће нису штетне и не представљају ризик, док 10 и испод већ јесу штетне", рекао је Дуроњић.

Бранислав Лолић, педијатар и алерголог, казао је раније за "Независне новине" да је загађеност ваздуха постала глобални проблем те додаје да је немогућа мисија да се трајно ријеши проблем загађености ваздуха.

"Симптоми дуготрајног излагања смогу најчешће су иритација слузнице, поготово носа, који је први дио респираторног система изложен загађењу. Могући су кихање, цурење из носа, надраженост очију те кашаљ као одбрамбени механизми. Уколико загађеност дуже траје, могућа је повећана склоност респираторним инфекцијама, посебно код особа које имају проблем с алергијама и астмом, код којих може доћи и до отежаног дисања", казао је Лолић.

Појаснио је да оно што се може урадити у овом периоду када је ваздух вани загађен јесте да се смањи унутрашње аерозагађење, као што су дувански дим, кување на плин, као и домаћа ложишта.