Возућица - православни драгуљ на српској земљи у ФБиХ

Доказ за то су и српска села на лијевој обали ријеке Криваје, која су сачувана вијековима, све до етничког чишћења 1995. године. Срби су протјерани, а данас се ту вратио тек мали број њих. Иако се нису вратили, Срби нису заборавили своје светиње. Манастир је обновљен, а у плану је обнова и манастирске преписивачке школе.

Возућица је више од светиње. За многе је и мјесто повратка. И то повратка вјери, коријенима и успоменама. Вијековима је манастир рушен и обнављан. А посљедњи пут, девастиран је у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Данас Возућица опет живи. Много тога се промијенило, само је осјећај остао исти.

"Овдје кад дођем душа и срце су на мјесту. Попуним своје батерије, средим све што припада. Ту су ми и родитељи сахрањени, обиђем све споменике, све своје колеге који су изгинули", истакао је из Завидовића Милош Спасојевић.

Возућани су масовно страдали у септембру ''95 године усљед офанзиве Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, НАТО снага и одреда „Ел муџахедин“. У етничком чишћењу Срби су убијани, мучени и протјерани са својих огњишта. Та огњишта данас су углавном пуста. Али Возућица сија. Народ је обновио манастир. Сада почиње и обнова манастирске преписивачке школе.

"Помажемо свим срцем и дајемо и ваљда ћемо успјети то. Значи нам доста и ту долазимо често", истакао је Завидовића Саво Станић.

Подршка народа у обнови је велика, прича и свештеник Зоран Живковић. У Завидовићима службује 26 година. Са неколицином Срба који су се вратили на огњишта, али и онима коју су раселили широм свијета, обнавља православне светиње.

"Они сада било гдје да живе немају толико љубави ни према оној кући коју тамо имају, ни према цркви, колико љубави имају према рушевини свога породичног дома у Возућој или уопште на овом подручју или према манастиру Возућици као својој светињи гдје су одрастали, гдје су крштавани, вјенчавани, гдје су многе успомене остале са њима", истакао је протојереј-ставрофор Завидовићки Зоран Живковић.

Манастир је посвећен Пресветој Тројици. Задужбина је краља Драгутина Немањића и споменик културе. У Возућици данас не живе монаси. Богослужења обавља парохијски свештеник. Жеља вјерног народа је да се монашки живот, једног дана, врати у ову светињу.

Више од седам вијекова манастир Возућица је чувар православља у овом крају. Доказ је то и да је земља на којој ми сада стојимо и на којој је манастир саграђен од давнина била српска и православна. На њој су била српска огњишта којих данас, нажалост, готово и да нема у овом дијелу Федерације БХ. И баш зато је манастир Возућица од изузетног значаја, као мјесто сабрања и окупљања српског народа у овом крају.