Аутор:
АТВКоментари:
0
Број кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце лани је у Српској био у значајном порасту у односу на претходну годину, а бројке су забрињавајуће када су у питању дјеца у раљама предатора који често вребају дјецу стихијски, прво градећи повјерење.
Наиме, како показују званични подаци МУП-а РС, лани је у области кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце евидентирано 69 случајева, што представља пораст од 35,3% у односу на 51 случај из 2024. године.
Када је у питању силовање, у 2025. години евидентирано је укупно 12 случајева, међутим четири жртве су биле малољетне.
Најзаступљенији облик у области кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце је искориштавање дјеце за порнографију - са 28 случајева, док је обљуба са дјететом млађим од 15 година регистрована 25 пута.
Такође је забиљежено пет случајева полне злоупотребе дјетета старијег од 15 година, пет случајева упознавања дјеце са порнографским садржајем, два случаја задовољења полних страсти пред дјететом, као и четири случаја кориштења рачунарских мрежа или комуникационих средстава у сврху извршења ових кривичних дјела.
Према подацима по полицијским управама, када је ријеч о кривичним дјелима сексуалног злостављања и искориштавања дјеце, највише случајева забиљежено је на подручју Полицијске управе Бањалука (16), затим Полицијске управе Бијељина (15) и Полицијске управе Добој (12).
Надлежне институције истичу да подаци указују на наставак тренда раста броја ових кривичних дјела, посебно оних која укључују дигиталне технологије и интернет као средство извршења.
Омбудсман за дјецу Републике Српске Гордана Рајић рекла је да подаци о порасту броја кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце додатно забрињавају ако имамо у виду да се велики број случајева односи управо на искориштавање дјеце за порнографију, односно злоупотребе које се данас често дешавају путем интернета и друштвених мрежа.
"Дјеца врло рано добијају приступ дигиталним платформама, а да при томе често нису свјесна ризика, манипулација и посљедица дијељења фотографија, снимака или комуникације са непознатим особама", рекла је Рајићева.
Према њеним ријечима, у пракси се показује да починиоци најчешће не дјелују нагло и отворено, већ кроз дужи период граде однос повјерења са дјететом, користећи лажне профиле, уцјене, емотивну манипулацију или вршњачки притисак.
"Због тога је посебно важно да дјецу учимо да препознају такве обрасце понашања и да знају да сваку непријатну или сумњиву комуникацију одмах пријаве одраслој особи од повјерења", рекла је Рајићева.
Упозорава да као друштво морамо много више улагати у превенцију и отворен разговор.
"Није довољно само упозоравати дјецу да 'буду опрезна на интернету', већ им конкретно треба објаснити шта су ризици, како изгледа дигитална манипулација, шта никада не треба дијелити и коме се могу обратити за помоћ. Једнако је важно да родитељи не надзиру дјецу само технички, већ да граде однос повјерења у којем ће дијете без страха рећи ако му се нешто десило", појаснила је Рајићева.
Такође, потребно је, како је навела, континуирано едуковати родитеље, наставнике и стручне сараднике јер дјеца често шаљу одређене сигнале које одрасли не препознају на вријеме.
У великом броју случајева дијете дуго остаје само са проблемом управо због страха, стида или осјећаја кривице.
"Оно што додатно забрињава јесте чињеница да се садржаји са сексуалним злостављањем дјеце веома брзо шире дигиталним простором и да посљедице по дијете не престају самим откривањем случаја. Зато реакција институција мора бити брза, координисана и усмјерена првенствено на заштиту дјетета и спречавање даље виктимизације", додаје Рајићева.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Хроника
2 д
0
Србија
3 д
0
Регион
3 д
0
Регион
3 д
0
Друштво
1 ч
0
Друштво
2 ч
0
Друштво
13 ч
2
Друштво
15 ч
0Најновије
10
21
10
19
10
00
09
49
09
43
Тренутно на програму