Злочинац Јусуф Јука Празина би могао добити улицу у Сарајеву

У сарајевском насељу Алипашино Поље покренута је петиција којом се од Градског вијећа Сарајева и Општини Нови Град тражи да једна улица понесе име Јусуфа Јуке Празине, предратног криминалца, ратног заповједника муслиманских паравојних формација од којих је касније састављена тзв. Армија РБиХ. Иницијатива је, према наводима групе грађана и његових ратних субораца, већ у фази прикупљања потписа те се шири друштвеним мрежама.

У јавном позиву потписаном као "Јукини вукови" стоји како предлагатељи сматрају да Празина заслужује улицу у Новом Граду због, како наводе, доприноса у обрани Сарајева. Истовремено, дио иницијатора предложио је и премјештање његовог гроба из Белгије у Сарајево.

Јусуф Јука Празина (Сарајево, 1962. – 1993.) био је једна од најконтроверзнијих фигура ратних 90-их. Одрастао је у сарајевском насељу Алипашино Поље, а прије рата више је пута био осуђиван због криминалних активности. По избијању рата, формирао је паравојну формацију "Јукини вукови" и учествовао у одбрани града, због чега је у почетку сматран једним од симбола отпора.

Истовремено, Празина је био повезан с организованим криминалом те оптуживан за тешка кривична д‌јела, укључујући малтретирања, нестанке и незаконите радње у ратном Сарајеву. Након сукоба с водством тзв. Армије БиХ бјежи у Херцеговину, гд‌је се прикључује ХВО-у, обављајући функцију команданта посебних јединица. Свједоци потврђују његово учешће у заузимању зграде Вранице 1993. године те обрани мостарског Булевара.

У љето 1993. одлази из земље. Након бијега у Хрватску и потом Белгију, наводно наставља с илегалним пословима. Пронађен је мртав почетком 1994. године, под неразјашњеним околностима, у једном белгијском каналу.

Злочини над Србима

Министарство унутрашњих послова Србије расписало је због ратног злочина потјерницу за 19 лица осумњичених за напад на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године, међу којима је и Јусуф Јука Празина.

Поред овог злочина, Јуки се приписују и многи други злочини над Србима у Сарајеву под контролом муслимана 1992. године, и над Муслиманима у западној Херцеговини 1993. године.

Јуки се приписује и злостављање и пљачкање српских цивила и домаћинстава у Славонији 1991. године, као и убиство Предрага Мочевића званог Тарзо пред сам почетак рата у Сарајеву.

Јусуфу Јуки Празини се приписује и организовање приватних логора за Србе на подручју Алипашиног поља у Сарајеву, на тргу ЗАВНОБИХ-а 27 и 21, затим у дјечјем обданишту "Младен Стојановић" на углу улица Скерлићеве и Мустафе Голубића, те у дјечјем обданишту на Кошеву, преко пута кафане „Шеталиште“ током 1992. године.

У извјештају Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечности и међународног права бивше Савезне Републике Југославије наведено је да је посебну улогу у масакру над колоном војника ЈНА у Добровољачкој улици имао Јука Празина.

Празина, „познати сарајевски криминалац“, наводи се у извештају, на почетку рата је формирао јединицу "Зелене беретке", која је у 1992. години имала 2.300 људи под оружјем. У Сарајеву су имали 35 база са логорима, у којима су масовно убијани Срби. Јусуф Празина, још се наводи у извештају, напустио је Сарајево крајем октобра 1992. године, а затим је убијен у Белгији.