Фали чак 25.000 радника, а плата иде и до 90.000 евра: Ово занимање сви сад јуре

У међувремену, овај сектор се суочава са озбиљним недостатком квалификоване радне снаге, и стога изненада постаје идеално поље за оне који желе да промијене каријеру.

Њемачки економски институт (IW) сврстава пореске савјетнике међу десет занимања која се суочавају са највећим недостатком квалификоване радне снаге. Према процјенама економиста, прошле године је недостајало око 14.000 стручњака, док сама бранша процјењује тај мањак на 25.000, како преносе њемачки медији.

То не представља изненађење. Сложена порески систем подстиче све већи број људи у Њемачкој да ангажују пореске савјетнике. Према подацима удружења за дигитално пословање "Битком" (Bitkom), 17 одсто од око 15 милиона њемачких пореских обвезника већ је током 2024. године користило услуге пореског савјетника. То је готово четвртина више него 2023. године.

Свијет

Инцидент у љетњем кампу: Дјеци позлило након игре са брзим испијањем воде

"Многе фирме су посљедњих година под огромним притиском", наводи Њемачко удружење пореских савјетника (DStV). Обим посла ће вјероватно и ове године бити велики: рок за подношење пореских пријава је 31. јул. Они који користе услуге пореског савјетника имају на располагању додатних шест мјесеци.

И зарада је добра: према подацима портала за поређење послова "Кунуну", они који раде као порески савјетници дуже од три године годишње зарађују у просјеку 73.500 евра. Почетна плата износи приближно 63.700 евра, што је такође знатно више него у многим другим професијама.

Посао пореског савјетника обухвата више од самог састављања пореских пријава. Савјетовање компанија, на примјер, у вези са преносом пословања, финансирањем или инвестицијама, постаје све важније.

"Порески савјетник се не постаје искључиво путем универзитетских студија. И порески асистенти са релевантним професионалним искуством могу да полажу испит за пореског савјетника", каже стручњак.

И ови асистенти припадају истој професионалној групи, али због нижих квалификација зарађују знатно мање од својих колега савјетника, са платама од око 41.000 евра годишње, према подацима сајта Кунуну.

Шта утиче на зараду пореског савјетника?

Ипак, ови подаци о платама првенствено се заснивају на информацијама о запосленим стручњацима. Према подацима Њемачке коморе пореских савјетника, готово 66 процената пореских савјетника (њих око 59.000) ради самостално – на примјер, водећи сопствену канцеларију.

Како су трошкови услуга пореског савјетовања углавном фиксни и зависе од прихода клијента, доступност савјетника значајно варира широм Њемачке, према наводима њемачких медија. У регионима са високим примањима, попут Дизелдорфа, на 10.000 становника долази 45 пореских савјетника. У Салцгитеру их има свега двоје на 10.000 становника.

Иако је то вјероватно дијелом посљедица општег интересовања, онлајн калкулатори такође показују колико су трошкови пореског савјетовања виши када је ријеч о сложенијим пореским пријавама. На примјер, особа са просјечном зарадом од 54.000 евра, којој је потребна само израда пореске пријаве, може очекивати да ту услугу плати око 600 евра. С друге стране, фриленсери или компаније којима је потребна припрема годишње пријаве за ПДВ, а остварују приход од 200.000 евра, платиће више од 1.200 евра за такве савјетодавне услуге.

Порески савјетници у Њемачкој остварују просјечну бруто мјесечну зараду од око 6.000 до 7.700 евра, што одговара годишњој плати од приближно 73.000 до 90.000 евра.

Висина примања значајно варира у зависности од професионалног искуства, величине компаније и региона:

Почетна плата: приближно 48.000 до 59.000 евра бруто годишње након положеног испита.

Уз професионално искуство: плате расту на 6.000 до 8.500 евра бруто мјесечно.

Велике компаније: зараде су често више у великим ревизорским кућама (тзв. Big Four) и у привредним регионима као што су Хамбург, Хесен или Баден-Виртемберг, него у малим фирмама у руралним подручјима.

Просјечна плата за занимање "порески савјетник" у оквиру категорије занимања "Пореско савјетовање - високосложени послови" износи 7.366 евра. Доња граница је 6.010 евра, а горња 7.450 евра.

(Б92)