Гдје могу да се нађу најјефтиније куће? Цијене су од 30.000 до 50.000 евра

Међутим, купци све више гледају и оно што долази након куповине – колико ће коштати реновирање, гријање, изолација и одржавање. Куповина некретнине у околини Београда више није само питање квадратуре.

За исти новац могуће је пронаћи потпуно различите понуде: мању кућу са великим двориштем, викендицу којој је потребно реновирање, старије имање са помоћним објектима или објекат који захтијева озбиљна улагања прије усељења.

Управо зато купци све чешће рачунају укупан трошак, а не само цијену која пише у огласу.

Шта се данас може купити за 30.000 до 50.000 евра?

У том цјеновном рангу у околини Београда могу се пронаћи некретнине које нуде много више земљишта него стан у граду. За око 30.000 евра, на примјер, могу се појавити мање куће и викендице на већим плацевима, али често уз потребу за реновирањем.

Са буџетом од 40.000 до 50.000 евра избор постаје нешто шири. Тада се могу пронаћи веће куће, имања са помоћним објектима, већи плацеви, али и некретнине које се налазе даље од центра града. Највећа замка је, међутим, што ниска цијена често значи да дио новца тек треба уложити у објекат.

Јефтина кућа може брзо да постане скупа

Купац који пронађе кућу за 35.000 евра не би требало да рачуна да је за 35.000 евра завршио посао.

Ако су потребни нова столарија, изолација, кров, купатило, инсталације или систем гријања, почетна цијена може бити само први дио инвестиције. Зато се код оваквих некретнина све чешће прави рачуница: цијена куће + реновирање + гријање + изолација + инфраструктура = стварна цијена некретнине.

Управо ту долазимо до новог тренда међу купцима.

Нови луксуз више није само велики дневни боравак

За дио купаца луксуз данас није нужно вила са базеном. Све више се вреднују ствари које раније нису биле пресудне приликом куповине куће:

• добра термоизолација,
• квалитетна столарија,
• ефикасан систем гријања,
• соларни панели,
• топлотна пумпа,
• велико двориште,
• мир и приватност,
• добра интернет веза,
• близина града,
• могућност рада од куће.

Другим ријечима, нови луксуз постаје кућа која је јефтина за живот. Купац можда неће жељети да потроши 300.000 евра на луксузну некретнину, али ће бити спреман да уложи неколико хиљада евра у изолацију, квалитетно гријање или соларне панеле ако му то дугорочно смањује мјесечне трошкове.

Соларни панели више нису само ствар престижа

Прије неколико година соларни панели за многе домаћине били су нешто што је изгледало као луксуз или технолошки експеримент. Данас их дио власника кућа посматра другачије. Ако се кућа користи током цијеле године, трошкови електричне енергије могу бити значајна ставка кућног буџета. Због тога улагање у сопствену производњу енергије за неке купце представља начин да дугорочно смање зависност од мреже и трошкове домаћинства.

Сцена

Неда Украден открила тајну младоликог изгледа: ''Не можеш само ићи по салонима и затезати се''

Исто важи и за топлотне пумпе. Њихова почетна цијена може бити висока, али купци који планирају дуг боравак у кући све више гледају колико ће их објекат коштати сваког мјесеца, а не само колико плаћају приликом куповине.

Викендица више није само мјесто за викенд

Промијенила се и функција викендица.

Рад од куће омогућио је дијелу људи да проводе више времена ван града, док су добра интернет веза и релативно кратка удаљеност од Београда учинили поједина имања занимљивим и за свакодневни живот. Зато се данас другачије посматра кућа на 30 или 40 километара од Београда.

Ако има:

• асфалтни прилаз,
• стабилну струју,
• воду,
• интернет,
• добро гријање,
• довољно простора за рад,
• двориште,
• таква некретнина може бити много више од викендице.

Може постати алтернатива животу у граду.

Зашто купци гледају све више земљишта?

Једна од највећих предности кућа у околини Београда јесте земљиште. За цијену мањег стана у граду, купац понекад може добити кућу са неколико ари, а код удаљенијих локација и много већи плац. То отвара могућност за башту, воћњак, помоћни објекат, гаражу, базен или додатну кућу. Али велики плац није аутоматски предност.

Веће земљиште значи и више одржавања, а важно је провјерити и намену земљишта, власништво, приступ парцели и могућности градње.

Гдје је највећа замка код јефтиних кућа?

Најнижа цијена у огласу не мора да значи и најбољу куповину. Прије одлуке требало би провјерити најмање неколико ствари: Документацију.

Да ли је кућа укњижена и да ли се стварно стање поклапа са катастарским подацима?

Стање објекта. Кров, темељи, зидови, инсталације и влага могу направити огромну разлику у трошковима. Прикључке. Није исто када су струја и вода већ уведене и када се само налазе „у близини плаца“. Гријање. Стари систем може представљати велики мјесечни трошак.

Занимљивости

Стиже посљедњи ретроградни Меркур у овој години: Ево који знакови ће бити на најјачем удару

Приступ. Кућа која је љети лако доступна може имати потпуно другачији проблем током зиме. Интернет и мобилна мрежа. За људе који раде од куће ово више није споредна ствар. Трошкове реновирања. Прије куповине треба направити оквирну рачуницу свих радова.

Шта се највише исплати?

Не постоји једна некретнина која је најбоља за све. Купцу који жели велики плац можда ће више одговарати кућа од 35 квадрата на 20 ари. Породици може бити важнија кућа од 80 или 100 квадрата, чак и ако је плац мањи. Некоме ко ради од куће најважнији ће бити интернет, гријање и добра путна повезаност са Београдом.

А купцу који планира дугорочни боравак енергетска ефикасност може бити важнија од додатних 20 квадрата. Зато је код јефтинијих кућа најважније питање заправо: Колико ће ме ова некретнина коштати за пет или десет година?

Цијена од 40.000 евра може бити одлична ако је кућа функционална и захтијева мала улагања. Али иста цијена може бити лоша куповина ако након тога треба уложити још 30.000 или 40.000 евра у реновирање.

Нови луксуз: мање рачуне, више простора и живот ван града

Тржиште кућа у околини Београда показује једну занимљиву промјену. Луксуз за све већи број купаца није само мермерно купатило, велика тераса или скуп намјештај. Луксуз постаје имати свој плац, мир, довољно простора и кућу која не прави огромне рачуне сваког мјесеца.

Зато се при куповини некретнине од 30.000 до 50.000 евра све више гледа шта се добија дугорочно, јер најјефтинија кућа није нужно она која има најнижу цијену. Најисплативија је она у коју је потребно најмање додатног новца да би постала добар дом, преноси Каматица.