Хрватска на врху Европске уније по поскупљењу хране

Најновији подаци Евростата за други квартал откривају гдје је испуњена статистика појефтињења, а које су земље забиљежиле највећа поскупљења хране и пољопривредне производње.

Талас појефтињења на нивоу Европске уније

У другом тромјесечју (период од априла до јуна), цијене пољопривредних производа на нивоу ЕУ пале су за 5,8 одсто у односу на исти период прошле године. Ово представља треће тромесечје заредом како цијене биљеже пад, и то нешто снажније него на почетку године.

У чак 20 чланица ЕУ цијене су биле ниже него лани. Највећи пад забиљежен је у сљедећим земљама:

Данска: пад од 17,2%

Ирска: пад од 16,2%

Летонија и Естонија: пад од 14,5%

Када је ријеч о основним прехрамбеним производима у ЕУ, највише је појефтинило млеко (16,6%), а слиједе свјеже воће са просјечним падом од 8,3% и житарице са 5,6%. Са друге стране, свјеже поврће је у поменутом периоду у просјеку поскупјело за 6,4%, док су јаја забележила благи раст цијене од 1,7%.

Хрватска и Малта на челу листе по поскупљењу хране

Мимо општег европског тренда појефтињења, Хрватска је са Малтом подијелила прво мјесто у ЕУ по највећем поскупљењу пољопривредних производа у другом кварталу, са растом од 3,9 одсто у односу на исти период прошле године. Ипак, овај раст је блажи у поређењу са почетком године, када су цијене биле више за 8,6 процената. Поред њих, раст цијена биљеже и Кипар (3,5%), Финска (2,9%), као и Португал, Грчка и Румунија, пише Пословни.

У Хрватској су забиљежена сљедећа кретања цијена у односу на исти период прошле године:

Пасуљ: драстичан скок од готово 25% током пролећних месеци.

Економија

Ново поскупљење горива у Српској

Свеже поврће: поскупљење од 7,8% (након пада од 12% у првом кварталу).

Јаја: поскупљење од 7,7%.

Свеже воће: раст цена од око 4% (што је дупло спорији раст него на почетку године).

Оштар скок улазних трошкова за пољопривреднике

Након стабилности током 2025. године и у првом кварталу ове године (када су били мањи за 0,4%), трошкови добара и услуга за пољопривредну производњу у ЕУ порасли су у другом кварталу за 4,7 одсто.

Овај скок је првенствено узрокован високим ценама енергената и ђубрива на нивоу Уније:

Енергија и мазива: скупљи за 22%, уз скок цијена моторних горива од чак 33,1%.

Вјештачка ђубрива и побољшивачи земљишта: поскупљење од 13,4% (комбинована НПК ђубрива поскупела су за 10,96%).

Експлозија трошкова горива у Хрватској

Улазни трошкови у пољопривреди порасли су у свим чланицама ЕУ. Највећи раст забиљежиле су Литванија (16,4%), Румунија (11,7%), Летонија (9,7%) и Финска (9,0%).

Хрватска заузима пето мjесто у ЕУ по расту улазних трошкова са скоком од 8,7 одсто (док су у првом кварталу трошкови још били у паду за 2,3%). Главни разлог за овај притисак је драстичан скок цијена горива

Моторна горива за пољопривреднике у Хрватској: поскупјела су за чак 84,5% у односу на исти период прошле године.

Вјештачка ђубрива: скупља за 14,7% у просјеку (НПК ђубрива скочила за 16%).

На другој страни спектра, најблажи раст улазних трошкова забиљежен је у Мађарској и Португалу (по 1,2%), те на Малти (1,5%).