Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Разводом брака не престаје обавеза враћања кредита, нити се уговор са банком аутоматски мијења.
Чак и када се бивши супружници договоре да ће један од њих задржати стан и наставити да плаћа рате, Такав договор сам по себи не ослобађа другог супружника обавезе према банци. Народна банка Србије наводи да је солидарни дужник у правима и обавезама према банци изједначен са главним дужником.
Промјена уговора о кредиту или његових појединих одредаба могућа је само уз сагласност уговорних страна, што значи да развод или споразум бивших супружника не могу једнострано промијенити постојећи уговор.
Пресудно није само ко је потписао уговор, већ и за шта је новац потрошен. За кредит који представља личну обавезу одговара супружник који га је подигао. То може бити кредит узет прије брака, али и кредит подигнут током брака за његове личне потребе или посебну имовину.
Међутим, прописи налажу да супружници солидарно одговарају за обавезе преузете ради подмирења потреба заједничког живота. То могу бити куповина или реновирање породичног стана, трошкови становања, одржавање заједничке имовине и друге потребе домаћинства.
Солидарна одговорност не значи да банка мора од сваког да тражи тачно половину дуга. Повјерилац може захтијевати испуњење цијеле солидарне обавезе од било ког дужника, све док дуг не буде потпуно измирен.
Престанак заједнице живота не мијења правну природу кредита или зајма који је током брака узет за заједничке потребе. Чак и када је зајам формално подигао само један супружник, обавеза може остати заједничка ако је њиме рјешавана стамбена или друга породична потреба.
С друге стране, само постојање брака није довољно да кредит једног супружника постане заједнички. У судској пракси је одбијан захтјев за исплату половине кредита када је утврђено да је новац утрошен на посебну имовину једног партнера, а не на заједничке потребе.
Ако један бивши супружник након развода из свог новца отплаћује заједнички кредит, може од другог захтијевати накнаду дијела који на њега отпада. Међутим, такав захтјев настаје тек када су рате заиста плаћене. Не може се унапријед захтијевати половина будућег, још неизмиреног дуга.
Хипотека остаје уписана на некретнини без обзира на то коме стан или кућа припадну након развода. Закон о хипотеци омогућава банци да, ако дуг не буде плаћен, потраживање наплати из вриједности некретнине без обзира на то ко је њен тренутни власник.
Да би један супружник преузео хипотекарни дуг и замијенио другог као дужника, потребан је писани пристанак банке. Без њега, њихов међусобни договор не производи дејство према хипотекарном повјериоцу.
Најчистија рјешења у пракси су да банка одобри преузимање дуга и измјену уговора, да један супружник рефинансира преостали кредит на своје име или да се некретнина прода и из продајне цијене измири дуг. Банка, међутим, није дужна да пристане да једног дужника ослободи ако процијени да други сам нема довољну кредитну способност, преноси Каматица.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Економија
3 ч
0
Економија
14 ч
0
Економија
17 ч
0
Економија
18 ч
0Најновије
10
15
10
15
10
04
09
59
09
57
Тренутно на програму