Њемачка се од производње аутомобила окреће оружју

Након деценија у којима је служила као производни мотор Европе, земља је запала у најдужи период стагнације од Другог свјетског рата док се бори са конкуренцијом из Кине и падом потражње. Одговор је оштар колико и сама криза: преобликовање индустријске базе у арсенал Запада.

Сваког мјесеца нестаје 15.000 радних мјеста

Низ података показује како је стари модел на измаку снаге. Сваког мјесеца око 15.000 радних мјеста нестаје из њемачке производње, укључујући некада доминантни аутомобилски сектор, показују владини подаци. Мерцедес-Бенц је забиљежио пад добити од 49% за 2025. годину, док је Фолксваген, други највећи свјетски произвођач аутомобила, објавио да му је добит у истом периоду пала за 44% и најавио планове за укидање 50.000 радних мјеста у Њемачкој до 2030. године, преноси Индекс.

Чак и водећи брендови попут Поршеа пријављују тешке ударце, при чему је оперативна добит пала за 98% у поређењу са 2024. годином, која је већ била једна од најгорих у модерној историји компаније. Већину посла у њемачкој економији сада обавља услужни сектор, који чини око 70% економског учинка, док производња и даље држи 20% – а до петине свих услужних дјелатности везано је за индустријске компаније попут произвођача аутомобила.

Сада, док америчке безбједносне гаранције дјелују све несигурније, а Европа жури у поновно наоружавање, Берлин се позиционира да постане кичма одбрамбене индустрије континента.

Билион евра за одбрану

Аутомобилска индустрија пролази кроз кризу због глобалног успоравања, геополитичких ризика и растуће конкуренције из Кине, рекао је Клаус Розенфелд, извршни директор Шефлера, једног од водећих свјетских добављача ауто-дијелова који производи све, од погонских система до лежајева – а сада постаје и растући играч у одбрамбеном сектору.

Истовремено, недавне регулаторне промјене у Њемачкој и Европској унији побољшале су приступ тржишту капитала за одбрамбене компаније, док су огромни државни уговори и јавне шеме финансирања отворили готово билион евра за одбрану, што је око 1,2 билиона долара. Све је то подстакнуто страхом од руског експанзионизма и све непријатељскијег глобалног окружења.

„Велики тренд у њемачкој економији је да се људи много више него раније питају ‘како можемо да допринесемо ономе што није урађено током протеклих много година – како бисмо повратили способност да се бранимо’ – и то је оно што радимо“, рекао је Розенфелд.

„Морамо да засучемо рукаве“

Розенфелдова компанија сада производи моторе за беспилотне летјелице, системе у оклопним возилима и компоненте за војну авијацију. Циљ му је да 10% промета компаније – који тренутно износи 24 милијарде евра – долази из одбрамбеног одјељења основаног прошле године, при чему би већи дио производње обезбјеђивало више од 100.000 запослених и 100 фабрика широм свијета, укључујући осам у САД.

„У Њемачкој се много кука – ако се сви стално жале да су ствари ужасне, ништа неће функционисати. Морамо да засучемо рукаве“, поручио је.

Широм њемачког индустријског појаса, фабричке траке које су некада покретале извозни бум сада се преусмјеравају у машине за европско наоружавање. Влада подржава тај процес. Приступ Берлина није оживљавање старе економије, већ њена замјена. Празни фабрички погони и све већи број отпуштених квалификованих радника преусмјеравају се у једини сектор који се и даље масовно шири.

Производња „Патриота“ и сарадња са Израелом

Фолксваген је у преговорима са израелским компанијама како би до 2027. године почео да производи компоненте за израелски систем „Ајрон дом“. Низ компанија увео је треће смјене како би производиле оружје и муницију за Украјину. Пресретачи за систем „Патриот“, који су дуго били искључиво амерички производ, ускоро ће се производити у Њемачкој како би се задовољила растућа потражња.

Готово 90% европског ризичног капитала уложеног у одбрамбену технологију слива се у њемачке компаније, показују владини подаци. „Европа мора да буде способна да се брани, а то такође значи изградњу снажне безбједносне и одбрамбене индустрије на коју можемо да се ослонимо“, изјавила је министарка економије Катарина Рајхе.

Рајхе је, заједно са колегама из владе, укључујући министра одбране, подстицала трансформацију посрнулих производних компанија у одбрамбене извођаче. „Пренамјена постојећих производних капацитета из других индустрија може смањити препреке за повећање домаћих капацитета“, рекла је.

Министарство привреде сада финансира платформу за повезивање, коју је основало главно удружење одбрамбене индустрије БДСВ, како би повезало постојеће ланце снабдијевања у одбрамбеном сектору са компанијама из других области. Улазак неодбрамбених компанија у овај сектор помаже у ублажавању притиска на традиционалне ланце снабдијевања да повећају производњу, рекао је челник БДСВ-а Ханс Кристоф Ацподијен.

Од мотора до оружја

Себастијан Ц. Шулте преузео је Дојц (Deutz), пионира мотора са унутрашњим сагоријевањем старог 162 године, отприлике двије недјеље прије него што је Русија покренула специјалну војну операцију 2022. године. Као и многе индустријске компаније, фирма је била погођена слабљењем њемачке економије, а рат је додатно погоршао ситуацију.

„Трансформација компаније постала је мој посао“, рекао је Шулте. Пошто долази из индустрије поморске одбране, његов инстинкт био је да кризу убрзану ратом претвори у прилику. „Наша предност су стабилни ланци снабдијевања: оно што функционише за моторе и рударску опрему, функционисаће и за одбрамбену индустрију“, рекао је.

Док традиционалне одбрамбене компаније често имају веома дуге развојне циклусе и потребне су им године да прошире производњу, произвођачи очврсли на конкурентном аутомобилском тржишту способни су да брзо повећају капацитете, нагласио је.

Заиста, Локид Мартин, амерички одбрамбени гигант који производи пројектиле за систем „Патриот“, производи само око 620 пресретача годишње упркос огромној потражњи изазваној ратовима у којима учествују Русија и Иран.

„Са ријечи на дјела“

Дојц, као агилнија компанија навикла на брзе промјене укуса купаца аутомобила, реаговао је толико брзо да сада испоручује моторе за производњу електричне енергије за системе „Патриот“ које користи Саудијска Арабија, као и разне беспилотне системе и оклопна возила. Компанија је преузела одбрамбене стартапе и инвестирала у потпуно нови посао у којем раније није имала искуства. „Одлучили смо да пређемо са ријечи на дјела“, рекао је Шулте.

Опклада се исплатила: за разлику од многих аутомобилских компанија, фирма није имала масовна отпуштања док су радници прелазили у одбрамбену производњу. Компанија је прошле године остварила раст прихода од 15%, пише WJ.