Нова правила у ЕУ: Спремају се огромне промјене на полицама маркета

Циљ Брисела није само обично смањење количине смећа, већ потпуни преокрет и промјена начина на који се амбалажа производи, користи и рециклира.

Нова регулатива ће из коријена уздрмати скоро цијелу економију – од произвођача хране и пића, преко трговаца и логистичких гиганата, па све до индустрије рециклаже. Ове промјене ће директно осјетити и потрошачи, јер ће се изглед и материјали великог броја производа на полицама продавница постепено мијењати током наредних година.

Смањење загађења и уштеда од шест милијарди евра

Процјене Европске комисије показују да би нова правила могла донијети огромне еколошке и финансијске користи до краја деценије:

Емисије гасова стаклене баште изазване амбалажом требало би да падну са приближно 66 на 43 милиона тона годишње.

Очекује се знатно мања потрошња природних ресурса, са посебним фокусом на воду.

Укупни трошкови штете по животну средину могли би бити смањени за више од шест милијарди евра.

Европска комесарка за животну средину, отпорност на воде и циркуларну економију, Џесика Розвол, изјавила је да ће нова правила убрзати прелазак на одрживију производњу, уз истовремено повећање конкурентности европске индустрије. Према њеним ријечима, Европа ће постепено смањивати зависност од фосилних горива, која се у великој мјери користе у производњи пластике.

Рок је 2030. година: Шта су главни циљеви?

Нова уредба јасно поставља три главна стуба одбране животне средине. Први је драстично смањење количине непотребне амбалаже. Други циљ налаже да свака амбалажа која се пласира на тржиште до 2030. године мора бити погодна за рециклажу на економски исплатив начин. Трећи циљ је масовно повећање удјела рециклираних сировина, посебно у пластици. Ултимативни план ЕУ је да се количина амбалажног отпада по глави становника смањи за 15 процената до 2040. године у поређењу са нивоом из 2018. године.

Произвођачи ће због овога морати озбиљно да прилагоде своје погоне, инвестирају у нове технологије и промијене логистику и означавање производа. Амбалажа која долази у директан контакт са храном биће под посебном лупом и мораће да испуни најстроже безбједносне стандарде уз повећање удјела рециклираних материјала, пише Техноеко.

Бизнис у страху због нејасних правила

Представници индустрије ипак упозоравају да највећи изазов тренутно није сама производња, већ бројна отворена регулаторна питања. Давор Ујалки, директор компаније "Мурапласт" и замјеник предсједника Хрватског удружења индустрије пластике, истиче да велики дио имплементационих правила још увијек није јасно дефинисан.

"Компаније још увијек чекају додатне европске смјернице које ће прецизније објаснити како ће се нова регулатива спроводити у пракси, посебно када је ријеч о доказивању усаглашености производа и ограничењима за одређена хемијска једињења у паковањима за храну", наводи Ујалки, оцјењујући да већина фирми неће одмах кренути у милионска улагања већ ће користити постојећа рјешења док год је то правно могуће, па се озбиљније промјене очекују тек пред крај ове деценије.

Додатни изазов је чињеница да Хрватска и даље заостаје за водећим европским земљама када је у питању рециклажа амбалажног отпада. Иако земље попут Белгије, Њемачке и Италије имају неке од највиших стопа рециклаже у Европској унији, Хрватска ће морати даље да улаже у инфраструктуру како би испунила будуће европске циљеве. Ипак, неке компаније су већ постигле значајан напредак. Из Подравке наводе да је скоро 90 одсто њихове амбалаже сада рециклабилно, захваљујући годинама оптимизације, а дугорочни циљ им је потпуна рециклабилност до 2030. године. Међутим, признају да ће највећи изазов остати флексибилна амбалажа за осјетљиве прехрамбене производе, преноси Бизпортал.