Овакво нешто није виђено скоро 40 година - није нимало добро

МСЦИ индекс азијско-пацифичких акција био је у 6.30 часова у минусу више од 3 одсто.

Истовремено су цијене акција у Шангају, Хонг Конгу, Индији, Аустралији, Јапану и Јужној Кореји пале између 1,1 и 8 одсто.

Вртоглав скок цијена нафте

Нагли пад цијена акција посљедица је шока на тржиштима, јер су цијене нафте јутрос скочиле више од 25 одсто, што је њихов највећи дневни раст од 1988. године.

На америчком тржишту цијена барела нафте око 6.30 часова износила је 116,65 долара, што је око 28 одсто више него у петак увече. Цијена нафте на лондонском тржишту скочила је 27 одсто, на 117,55 долара.

Свијет

Драма у хотелу - 13 гостију завршило у болници

Тако су цијене „црног злата“ достигле највиши ниво од јула 2022. године, јер је због ескалације кризе на Блиском истоку, након напада САД-а и Израела на Иран прошле недјеље, онемогућен извоз нафте кроз Ормушки мореуз, што је натјерало произвођаче у том региону да смање производњу.

Наиме, пошто се нафта не може извозити са Блиског истока, тамошња складишта су препуна, па су, између осталих, Ирак и Кувајт почели да смањују производњу. То значи и пад понуде на свјетском тржишту.

Очекује се наставак рата на Блиском истоку

Поред тога, у недјељу је за новог иранског вођу именован Моџтаба Хаменеј, син недавно убијеног ајатолаха Хаменеја, што је сигнал да „тврдолинијаши“ остају чврсто на власти у Техерану упркос рату са САД-ом и Израелом.

Пошто нема назнака прекида рата и пошто танкери не могу да пролазе кроз Ормушки мореуз, инвеститори страхују да ће цијене нафте остати повишене дуже него што се очекивало.

Економија

На неким пумпама у БиХ гориво јефтиније 40 фенинга него на другим

„Свјетска економија зависи од испорука нафте и природног гаса са Блиског истока кроз Ормушки мореуз. Краткорочно очекујемо раст цијена нафте ка 120 долара по барелу, али ће вјероватно услиједити пад цијена када се сукоб смири“, навео је Брус Касман, главни економиста банке JPMorgan, у осврту на ситуацију на тржиштима.

Он очекује да ће се цијене нафте до средине године стабилизовати на око 80 долара по барелу, што би могло да смањи раст глобалне економије за 0,6 процентних поена на годишњем нивоу, а повећа инфлацију за један процентни поен у првој половини године.

Међутим, „шири и дуготрајнији сукоб могао би да подигне цијене нафте знатно изнад 120 долара по барелу, што би повећало ризик од глобалне рецесије“, упозорава Касман.

Наиме, више цијене нафте подстакле би раст инфлације, што би приморало централне банке да подигну каматне стопе, а то би успорило економски раст.

Очекује се пад европских берзи и Волстрита

Због свега тога, рано јутрос је јужнокорејски индекс Коспи потонуо више од 8 одсто, па је на берзи на кратко било обустављено трговање.

Оштро су пале и остале азијске берзе, а очекује се пад и других највећих свјетских берзи јер су фјучерс индекси дубоко у минусу.

Тако су око 6.30 часова фјучерси на индекс EuroStoxx 50 водећих европских акција и њемачки DAX били у минусу више од 3 одсто, док је британски FTSE био у паду око 1,7 одсто.

На Волстриту се у понедјељак такође очекује оштар пад, јер је фјучерс на индекс Dow Jones тренутно у минусу више од 1.000 поена, односно око 2,3 одсто. Фјучерси на S&P 500 и Nasdaq такође биљеже губитке веће од 2 одсто.

Долар значајно ојачао

На валутним тржиштима долар је према корпи валута значајно ојачао јер инвеститори траже сигурнија уточишта за капитал, усљед наглог пада берзи.

Доларов индекс, који показује вриједност америчке валуте у односу на шест најважнијих свјетских валута, креће се јутрос око 99,55 поена, док је у петак увече износио 98,85 поена.

Истовремено је курс долара према јапанском јену порастао са 157,80 на 158,80 јена.

Америчка валута ојачала је и у односу на евро, па је цијена евра пала на 1,1525 долара, док је у петак увече износила 1,1618 долара, преноси Јутарњи.хр.