Ово морате знати: Како нас трговци и произвођачи свакодневно варају

Годишња инфлација у Босни и Херцеговини износи 4,1 посто. Шта нам заправо говоре посљедњи подаци Агенције за статистику? Ко највише осјећа удар поскупљења и да ли нас у 2026. чека ново стезање каиша?

О цијенама, инфлацији и економским изазовима говорио је професор Анте Домазет, са Економског факултета Универзитета у Сарајеву.

Србија

Албанци пустили стоку: Оскрнављено српско гробље

"Сваки човјек је практично економија за себе. И једино што могу препоручити, а то се и у животу свакако ствара, је да сваки човјек практично своје домаћинство води као један вид економије има приходе, има расходе, има тешкоће, проблеме итд. Сво умјеће се управо састоји у томе да економија домаћинства буде успјешна. Имате двоје запослених и они ће сигурно имати јако добро вођење домаћинства у породици, а у којој имате једног запосленог са релативно ниским примањима и троје-четворо дјеце - то је сасвим другачији проблем. Или пензионер који има испод хиљаду марака пензију", рекао је Домазет.

Говорећи о новом систему категоризације пензионера, односно висине пензије коју ће примати, казао је како она подстиче рад и да се што дуже остане активан.

"Видите да се сада пензионери реактивирају. И неки дан сам чуо једну заједљиву примједбу једног послодавца, каже, пензионери су наша будућност. Реферишући се на недостатак радне снаге и на потребу да се реактивирају пензионери и да што већи број пензионера ради. Благо нама", рекао је Домазет.

Шринкфлација

Говорио је и о закључавању цијена. Казао је како је утврдио да се грамажа производа драстично смањила, а да је цијена остала иста - закључана.

Фудбал

Штимац: Жеља ми је да Хрвати добију свој ентитет у БиХ

То се десило с његовим омиљеним сиром, али исто се дешава и с хљебом, чоколадама итд.

"То су такозвани видови шринкинфлације. То је један облик маркетиншког завођења потрошача. Ја сматрам да је то јако неетично. Ја лично сам се опредијелио према томе да нигдје не купујем ни једну чоколаду која је испод 100 грама. Дакле, ти трикови код мене неће проћи. Ту имате и такозвану шринкфлацију гдје се смањује квалитет производа. Па умјесто концентрације, рецимо у детерџентима једног нивоа, она се смањи, а продаје се под истом цијеном. Или удјела какаа у чоколади. Дакле, све је то завођење потрошача и уствари нуђење ниже вриједности потрошачу за исту или већу цијену, што је скроз неетично и потрошачи би требали да развију ту способност да препознају те трикове и да одговоре на адекватан начин", истакао је.

Закључавање цијена без ефекта

Сматра како закључавање цијена нема ефеката и да се треба борити на други начин. Издвојио је двије мјере.

"Прва мјера су директни трансфери новца за угрожене породице или појединце под утицајем инфлације. То су мјере које се морају примјењивати, да би се примијенили, морају се осигурати такозване социјалне карте. И то је нешто што је највећи можда социјални пројекат који ми морамо урадити. А то је да се у БиХ за свако домаћинство ураде социјалне карте и да се према тим показатељима и социјалних карата врше социјалне интервенције. Значи за компензацију трошкова енергије, за компензацију трошкова хране итд. као што се то у земљама са високом социјалном улогом државе ради. А не да се праве хоризонтале мјере које ће једнако погодити некога ко има доходак од 10.000 марака мјесечно и онога који има од 1.000", казао је.

Сцена

Александра Пријовић: Дјед ми је Ром, Брени то не смета

Казао је како је повећање пензија и задуживање у ту сврху била неопходна мјера у једном прелазном периоду, а не куповина социјалног мира.

"Сматрам да је најзначајнији пројекат у економској сфери који влада треба да уради у ФБиХ реформа пореза на доходак и доприноса. То је потреба да се смање доприноси и порез на доходак како би плате биле мање оптерећене издацима, а како би се порески терет пребацио на високе дохотке, на високу добит компанија, на капиталне добитке и више оптеретила оне који су економски потентни, да не кажем богати, да веће порезе претрпе и то путем прогресивног опорезивања и опорезивања и проширења основице", нагласио је.

Марже, производња и политика

Анализирајући марже на производе, казао је како је проблем недовољан развој пољопривреде у БиХ и то што она није стратешка активност. Ту је, истиче, политички фактор кључан.

Здравље

Откривено шта Алкараз пије послије меча: Срби тако лијече мамурлук

"Основни проблем је у инфлацији, што ви имате два извора инфлације. Један извор инфлације је понуда, то су трошкови произвођача. Ако им се трошкови повећавају, они морају повећати цијене својих производа. А други извор је потражња. Ако се потражња повећава, понуђачи користе прилику да повећају цијене. Мислим да смо ми сада на позицији да је инфлација највећим дијелом подстицана растом потражње. У основи инфлација ће се и даље наставити. Најгоре је то што се инфлација у психологији свих актера економије укоријенила. И произвођачи антиципирају инфлацију кад одређују своје цијене. Данас лансирају један производ и кажу он би могао бити са 100 марака профитабилан, али биће инфлација па ћемо ми 105 додати. Дакле, то је најтежи облик инфлације и мислим да ћемо се морати сусретати и у овој години са инфлацијом", прогнозирао је Домазет за "Н1".