Српска у "зеленом": Колики је јавни дуг у односу на друге земље

Откривају ово званични подаци према којима је јавни дуг Републике Српске, ако у њега урачунамо и задужења јавних предузећа, крајем прошле године износио 6,64 милијарде марака, односно 38,75 одсто БДП-а. Према најновијем извјештају Фискалног савјета Републике Српске, он је далеко мањи од законски прописаног максимума – да не може бити већи од 55 одсто БДП-а.

Хроника

Бањалучанин претукао мушкарца у кафани, кажњен и конобар

Уколико ове податке упоредимо са глобалним ранг-листама државног дуга, а које периодично праве Међународни монетарни фонд (ММФ) и Свјетска банка, Република Српска би се нашла у горњем дијелу ове глобалне ранг-листе, међу 40-50 условно речено најбољих, односно у категорији земаља са ниским дугом, слично као Естонија или рецимо Бугарска.

На “мапи свијета” била би у зеленом пољу, што означава низак ризик од банкрота, далеко од црвених зона у којима се налазе државе чији јавни дуг прелази 100 БДП-а.

Ако би била направљена нешто детаљнија анализа, Република Српска је са висином свог процентуалног дуга боља од 80 до 85 одсто земаља свијета. Иста прича је и када је у питању регион. Јавни дуг Србије крајем прошле године износио је око 47 одсто БДП-а, Албаније 55, Хрватске 58, Црне Горе 61, Сјеверне Македоније 62. Када је у питању Европа просјек износи 81 одсто БДП-а, док је у случају еврозоне, односно земља чланица Европске уније, он око 87 одсто. У најгорој позицији су Грчка (154 одсто) и Италија (135 одсто), пише "Глас".

Србија

Нови тренд оставља огромне посљедице: Млади мијењају боју очију, разлог је бизаран

Из документа Фискалног савјета, који је упућен на адресу Народне скупштине Републике Српске, видљиво је и да је раст јавног дуга био постепен и углавном контролисан, са фокусом на финансирање инфраструктуре, социјалних програма и локалних инвестиција. Он је чак током прошле године у једно вријеме био на историјском минимуму.

Иначе најзадуженија земља свијета је Судан (272 одсто), због разних криза и ратова. На другом мјесту је Јапан (237), а на трећем Сингапур (174). Слиједе Венецуела и Либан, а иза њих су САД. Гледано по обиму новца Америка је најзадуженија земља свијета, али ако тај дуг ставимо у контекст БДП-а, она је на шестом мјесту ове глобалне ранг-листе. Интересантно, позитивни рекордери су Кувајт и Брунеј, чији се јасни дуг креће око седам, односно пет одсто БДП-а. То могу захвалити великим залихама нафте.

Амерички дуг се током ове године попео на више од 38 билиона долара, што представља 130 одсто БДП-а. У посљедњих пет година повећао се за 10,3 билиона, а ако га упоредимо са 2000. годином – за чак 32 билиона. Прије 25 година јавни дуг САД износио је тек око 55 одсто БДП-а.

А колико је то по глави становника?

Математика открива да је сваки грађанин, с обзиром на висину дуга државе, данас у минусу око 110.000 долара. Гледано по домаћинствима, то износи око 286.000 долара.

Свијет

Десет особа пред судом због тврдњи да је Брижит Макрон мушкарац

Поједини амерички медији чак су направили занимљива поређења. Као примјер су навели Други свјетски рат који је Америку на крају коштао око четири билиона долара. Када овај износ буде провучен кроз калкулатор инфлације, данашњи амерички дуг је еквивалентан финансирању Другог свјетског рата 9,5 пута.

Други примјер – САД су 1867. купиле Аљаску од Русије за 7,2 милиона долара, што је данас око 150 милиона. Са 38 билиона САД би данас могле купити Аљаску 253.000 пута, односно пола планете Земље.

Ако бисмо поменуту билионску своту новца претворили у новчанице од 100 долара, била би направљена хрпа од 380 милијарди новчаница. Пошто је тежина ових новчаница један грам, поменута гомила би била тешка чак 380.000 тона.

Ако бисмо овај новац покушали сложити, како наводе ови амерички медији, био би направљен зид који би се протезао од Земље до 400 километара увис унутар дубоког космоса.

Новац и глад

Према подацима Уједињених нација потребно је око 40 милијарди долара годишње да буде искоријењена глобална глад до 2030. године.

Са 38 билиона долара дуга, колико он тренутно износи у САД, ова држава би могла финансирати 950 година борбе против глади за све људе на Земљи.