Стиже ограничење провизија за стране картице: Шта се мијења за потрошаче и трговце?

Новом измјеном закона, чији је нацрт објавила Народна банка Србије, ограничење накнада уводи се и за картице које су издале банке у иностранству, у ситуацијама када се њима плаћа у Србији.

Када је, крајем 2018. године, почела примјена Закона о међубанкарским накнадама, први пут су у Србији ограничене максималне висине накнада које су се, иако се наплаћују међу банкама, практично "уграђивале" у цијену робе коју плаћају сви потрошачи. Закон се тада односио искључиво на картице које су издале банке са сједиштем у Србији.

Новим нацртом закона, чија је јавна расправа трајала до 11. јуна, ограничење накнада проширује се и на картице које су издате у иностранству и то у ситуацијама када се њима плаћа на продајним мјестима у Србији, или на овдашњим продајним сајтовима.

Занимљивости

Новац, љубав и успјех: Ретроградни Плутон 4 знака награђује све до октобра

Према закону, међубанкарска накнада код трансакције у Србији, дебитном картицом не може бити виша од 0,2 одсто вриједности извршене трансакције, ни виша од 0,3 одсто код трансакције кредитном картицом.

Сада ови проценти важе и за картице које су издате у иностранству: Када се плаћа дебитном картицом (оном којом се новац одмах скида са рачуна), накнада је 0,2 одсто од износа трансакције, а 0,3 одсто када се плаћа иностраном кредитном картицом, пише Н1.

Колико се плаћа страним картицама у Србији

Према подацима НБС, у Србији је током 2025. године страним картицама (онима које су издале банке и други издаваоци у иностранству) на банкомату подигнуто 80,5 милијарди динара, кроз 3,3 милиона трансакција. На продајним мјестима, преко ПОС терминала, у 2025. години страним картицама је плаћено робе и услуга укупне вриједности 211,26 милијарди динара, кроз 59 милиона трансакција.

Ограничење и за онлајн плаћања

Законом се уводи и ограничење у случају када се иностраним картицама плаћа онлајн, на интернет продајном мјесту домаћег трговца тј. како се дефинише у пропису: плаћање "без физичког присуства корисника картице код трговца".

Када се страном картицом плаћа на домаћем интернет сајту, провизија може да буде максимум 1,15 одсто од извршене трансакције код дебитних, односно 1,5 одсто код кредитних иностраних картица.

Снижавање ових накнада свакако ће бити добро дочекано код банака које су опремиле трговце ПОС терминалима за наплату картицама - јер ће мање да их кошта. Питање је колико ће таква одлука "обрадовати" стране издаваоце картица.

Обелодањујући нацрт закона у НБС су навели да је "у циљу додатног унапређења правног оквира за пружање платних услуга и пословања са платним картицама, припремила Нацрт измјена и допуна закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица".

Предложене измјене односе се на проширење обухвата закона и на међународне платне трансакције платним картицама како би се додатно унаприједила транспарентност у пословању са платним картицама и снизили трошкови прихватања платних картица за трговце у складу са праксом која се примјењује у Европској унији - наводи централна банка.

О каквим накнадама је ријеч

Како је раније приликом увођења овог закона објашњавала НБС - ове накнаде банка прихватилац, која код трговца поставља ПОС терминал, плаћа банци која је издала картицу, за сваку платну трансакцију извршену употребом платне картице.

Банка прихватилац ове накнаде преваљује на трговца и тиме оне директно утичу на висину трговачке накнаде коју трговац плаћа за коришћење ПОС терминала. Трговац даље ове накнаде уграђује у цијену робе и услуга и, на крају, плаћамо их сви ми, потрошачи - и они који плаћају картицама, и они који плаћају готовином - образлагала је тада централна банка нови закон.