Танкери заробљени, цијене би могле да подивљају: Зашто је Хормуз "кључна тачка"?

Зашто је битан овај пролаз?

Прије свега да појаснимо, зашто блокада Хормуза утиче на глобалну трговину нафтом. Хормушки мореуз је један од најважнијих геостратешких пролаза на планети. Кроз њега "иде" око петина свјетске нафте и велики дио течног природног гаса.

Налази се између Иран на сјеверу и Оман (односно његове ексклаве Мусандам) на југу. Он повезује Персијски залив са Оманским заливом, који даље води у Арапско море и Индијски океан.

Због огромне количине нафте и гаса која пролази овим путем, Хормушки мореуз се често назива „најважнијом енергетском уском тачком на планети“.

Географски положај и величина

Хормушки мореуз је релативно узак морски пролаз, дужине око 160 km, док је најужи дио свега око 33 km. Мореуз је стратешки важан јер представља једини морски излаз из Персијског залива према отвореном океану.

Бродови се крећу у строго одређеним коридорима за пловидбу како би се избјегли судари у веома прометном саобраћају.

Колико нафте и гаса пролази кроз мореуз

Кроз мореуз свакодневно (прије блокаде и рата) пролази између 90 и 120 танкера који превозе нафту, нафтне деривате и течни природни гас. У просјеку један танкер прође сваких 10–15 минута, а дневно се транспортује око 20–21 милион барела нафте. То је приближно око 20% свјетске потрошње нафте. Сваки пети барел нафте у свијету пролази овим путем.

Неколико великих произвођача нафте, као што су Иран, Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Бахреин, Катар, Емирати налази се у Персијском заливу и ослања се на овај пролаз за извоз енергената.

Хормушки мореуз је такође кључан за транспорт течног природног гаса (LNG). Највећи извозник гаса преко мореуза је Катар, те око 20–25% свјетске трговине LNG-ом пролази кроз овај пролаз, већина катарског гаса иде у Азију и Европу.

Блокада танкера и раст цијена

Једна од главних тема након избијања сукоба јесте, како ће рат утицати на цијену енергената у свијету. Вишедневна или ако буде вишемјесечна блокада пролаза, свакако ће оставити видљиве посљедице на свјетску економију.

Иако је сукоб тек почео, његове посљедице, сем оних најважнијих, људских живота, осјетиле су се и на берзама. Тако је цијена сирове нафте скочила за 10 одсто. Како сукоб буде одмицао, а нафта не буде ишла из Залива, тако цијена може само да расте.

Заровљени танкери

Између ирачке луке Басре и Кувајта у самом врху Перзијског залива, у овом тренутку налази се више стотина танкера пуних сирове нафте.

Према подацима компаније Lloyd’s List Intelligence, овај поремећај је довео до тога да се танкери који поштују међународна правила налазе усидрени, привезани у лукама или плове веома малом брзином, док оператери чекају јаснију слику о безбједносној ситуацији.

Странице за праћење бродова ( vesselfinder.com и marinetraffic.com) показују да је након неколико дана рата било блокирано више од 200 танкера, од највећих који углавном превозе сирову нафту до оних средње величине намијењених нафтним прерађевинама.

Највећи међу њима су бродови класе VLCC (very large crude carrier) дужи од 300 метара, који типично носе преко два милиона барела (280.000 тона), но највише их припада нешто мањој класи "Suezmax" дужине око 280 метара.

Та класа се показала најпрактичнијом јер може проћи каналом између Црвеног и Средоземног мора носећи преко милион барела (140.000 тона).

Уз њих је блокирано и 80 до 90 танкера који су празни, те су у Заливу ради укрцаја нафте.

Блокиран је и низ бродова који превозе LNG, те више од 150 контејнерских бродова, укључујући и оне на редовним линијама између Далеког истока и Европе.

Према већини процјена на морима укупно има око 1.400 великих танкера, од којих је у активној употреби око 1.200.

Зависна тржишта

Тржишта која посебно зависе од нафте и гаса која пролази кроз Хормуз су у Азији, те чак 82 одсто сировина која пролази кроз овај мореуз завршава у Кини, Индији, Јапану и Јужној Кореји.

Процјене указују да би цијене могле порасти далеко изнад садашњих нивоа, у екстремним сценаријима чак до 250 долара по барелу. Ипак, аналитичари су склонији цифри између 120-150 долара.

Такав раст аутоматски би повећао трошкове транспорта, производње и електричне енергије, што би довело до раста инфлације, поскупљења хране, индустријских производа и услуга широм свијета. Будући да је нафта темељ савремене економије, њен нагли раст цијене изазвао би ланчану реакцију која би имала несагледиве посљедице по свјетску економију.

Голдман Сакс процјењује да би шестонедјељна блокада и раст цијена нафте са 70 на 85 долара по барелу могао повећати инфлацију у Азији за око 0,7 процентних поена, а најјачи утицај се очекује на Филипинима и у Тајланду.

Може ли Иран да затвори Хормуз?

Иран посједује значајне војне капацитете који му омогућавају да озбиљно угрози пловидбу кроз мореуз. Његове морске снаге располажу брзим нападачким бродовима, подморницама, поморским минама и противбродским ракетама. Чак и ограничени напади или постављање мина могли би учинити пролаз превише опасним за комерцијални саобраћај, што би практично довело до привремене блокаде.

Важно је нагласити да би затварање мореуза нанијело економску штету и самом Ирану, јер би изгубио кључни извозни канал за властиту нафту. Исламска република има проблем око тога зато што су луке за испоруку унутар Персијског залива.

Иако постоје алтернативни правци транспорта, попут нафтовода према Црвеном мору или Оманском заливу, њихов укупни капацитет може надомјестити само мањи дио транспорта који се одвија кроз Хормушки мореуз.

Саудијска државна нафтна компанија Арамко већ покушава преусмјерити дио свог извоза сирове нафте у Црвено море како би избјегла Хормуз.

"Арамко намјерава избјећи смањење производње преусмјеравањем дијела залиха у луку Јанбу на Црвеном мору. Арамко је обавијестио неке купце своје арапске лаке сирове нафте да морају укрцати терет у Јанбу, луци на Црвеном мору", наводи Ројтерс позивајући се на своје изворе.

Ко би имао највећу корист?

Према процјенама аналитичара од затварања Хормушког мореуза највише користи би имала Русија, која би се могла постати једина алтернатива за Европу и Азију.

У првим данима сукоба огласио се и представник предсједника Русије за инвестиционо-економску сарадњу са страним земљама Кирил Дмитријев, који је рекао да би цијена могла барела могла да "ускоро" премаши 100 долара.

Кључно питање је, ако дође до блокаде, да ли је она дуготрајно одржива или САД и савезници имају снаге за "загосподаре" водама око Ирана?