Зашто је гориво у Њемачкој знатно скупље него у остатку ЕУ?

Цијена бензина посљедњих седмица порасла је за готово 5 одсто, што је осјетно изнад просјека ЕУ. Радна група коју је основала њемачка влада покушава пронаћи рјешење, истовремено оптужујући нафтне компаније за остваривање екстрапрофита, пише Јуроњуз (Euronews).

Разлика у односу на сусједне земље је велика. У Француској и Аустрији цијене су порасле за око 2 одсто, у Естонији за 3,6, а у Луксембургу за 3,5 одсто. У Словачкој и Мађарској забиљежен је раст од свега 0,1 одсто. Европска комисија, која седмично објављује податке у свом Билтену о нафти, истакла је посебно стрме растове у Њемачкој, Холандији, Данској и Финској.

Холандски возачи тренутно плаћају највишу цијену бензина у Европи, која је прошле седмице у просјеку износила 2,17 евра по литру. Њемачка је одмах иза са 2,08 евра, а у самом врху је и Финска, позната по високим цијенама и дизела и бензина.

Одакле разлике у цијенама

Највећи узрок разлика у цијенама лежи у националним пореским системима. Њемачка традиционално има више порезе на енергију из фосилних горива, дјелом из еколошких разлога, а дјелом ради финансирања инфраструктуре. Уз то наплаћује и накнаду за емисије CO₂, што све заједно повећава коначну цијену. Због тога Нијемци аутоматски плаћају више када цијене сирове нафте на тржишту расту. У многим другим европским земљама ПДВ и накнаде за нафту и CO₂ структурно су ниже.

Ипак, њемачкој влади недавни скок цијена учинио се неразмјерним па је основала коалициону радну групу са задатком да истражи шта се може научити од партнера из ЕУ. Неке земље већ су предузеле мјере.

Хрватска и Мађарска увеле су ограничења цијена на бензинским пумпама. У Хрватској су цијене у почетку порасле за око четири цента по литру, али ће од 23. марта ограничење спријечити даља поскупљења и фиксирати цијену на 1,50 евра по литру. У Мађарској је цијена бензина ограничена на 1,51 евро, а дизела на 1,59 евра, али се та мјера односи само на становнике, што значи да туристи са страним регистарским таблицама плаћају више.

У Аустрији важи другачије правило: бензинске пумпе смију подићи цијене само једном дневно, тачно у подне. С друге стране, снижења су могућа у било којем тренутку. Тиме је ситуација за потрошаче јаснија и транспарентнија, али остаје питање да ли то заиста доводи до нижих цијена.

Политичари критикују нафтне компаније

Министарка привреде Катарина Рајхе (Katherina Reiche) критиковала је праксу по којој цијене горива нагло расту када поскупи сирова нафта, али се веома споро смањују када јој цијена пада, поручивши да влада жели „разбити тај механизам“.

Предложила је да се бензинским пумпама, по узору на Аустрију, дозволи само једно повећање цијена дневно. Будући да је вожња аутомобила дио свакодневице већине Нијемаца — од одласка на посао и у куповину до превоза дјеце у школу — притисак на владу да реагује све је већи.

Радна група, основана као одговор на кризу, састала се у понедјељак, а њен предсједавајући Сеп Милер (Sepp Müller) након састанка оптужио је нафтне компаније за „пумпање цијена“. Састанак је резултирао оштрим критикама пословних пракси у нафтној индустрији.

Нова студија, коју цитира Ханделсблат (Handelsblatt), показала је да нафтне компаније редовно користе кризе за брзо подизање цијена. Берлински професор економије Фердинанд Фихтнер (Ferdinand Fichtner) закључио је да се посљедњи скок цијена не може објаснити искључиво растом цијена сирове нафте.

„Ту се убиру заиста високи профити“, изјавио је Фихтнер за те новине. Радна група сада тражи од Картелског уреда да прошири своја овлашћења, укључујући могућност да реагује на цијене које сматра прекомјерним. „Нећемо дозволити да нас овдје варају“, поручио је Милер.

Нафтна индустрија одбацује оптужбе

Састанку радне групе присуствовали су челници њемачких подружница компанија БП (BP) и Шел (Shell), предсједник Савезног картелског уреда Андреас Мундт (Andreas Mundt) те представници индустријских удружења, удружења за заштиту потрошача и аутоклуба АДАЦ (ADAC). Нафтна индустрија одбацила је све оптужбе.

(Индекс)