Дивље свиње шире страх од афричке куге

У Прњавору је тим поводом јуче одржана сједница локалног кризног штаба на којој су утврђене мјере за спречавање ширења афричке куге на домаће свиње. Заражено подручје обухвата круг од најмање осам километара око примарног жаришта, односно ловишта Печенег Илова, а имања са свињама стављена су под надзор ветеринарског инспектора уз спровођење низа заштитних мјера.

Хроника

Убијен Филип Ивановић у пуцњави у Београду на води

Предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић каже да дивље свиње представљају велику опасност за ширење афричке куге, с обзиром на њихово неконтролисано кретање.

"Живе у крдима и дневно прелазе велике удаљености те на тај начин вирус могу лако проширити", рекао је Маљчић и додао да је ситуација у Хрватској додатни фактор ризика. У Хрватској се, каже, обавља одстрел дивљих свиња, што покреће њихова крда да бјеже према мирнијим регионима, између осталог, на ово подручје, гдје налазе довољно хране.

"Жетва кукуруза још траје, а жетвених остатка има сасвим довољно за њихову прехрану. Оне се спуштају и у наша села, гдје праве велику штету. Међутим, највећа опасност пријети од тога да вирус са дивљих свиња буде пренесен на домаће, што би одмах угрозило бројне фарме у Српској", истакао је Маљчић.

Он је упозорио и на ризике које доноси сезона лова и кретање људи. Свако кретање по подручјима гдје се налазе дивље свиње доноси, према његовим ријечима, ризик, јер људи на обући, одјећи... могу несвјесно пренијети болест.

"Биобезбједносне мјере на фармама свиња углавном су на веома ниском нивоу, а на појединим уопште нису успостављене, што представља озбиљан ризик", нагласио је Маљчић.

Фармери, који се повремено баве узгојем свиња, углавном не примјењују мјере заштите, јер, како тврди, сматрају да вирус није опасан.

"Међутим, сви који професионално узгајају свиње знају колико је важно држати висок ниво биобезбједности и спријечити улазак вируса на фарму", рекао је Маљчић.

Он је истакао да у Хрватској држава плаћа ловцима 100 евра за одстријељену дивљу свињу да би био сузбијен пренос болести.

Друштво

Са тржишта повучена 264 миксера због опасности од пожара и повреда

"Код нас то није случај. Одстрел је дозвољен, али интересовање за масовнији је мало, јер процес уклањања устријељене свиње мора бити безбједан", рекао је он.

Директор Ветеринарског института "Др Васо Бутозан" Драган Кнежевић је истакао да није чудно што често буде регистрована дивља свиња заражена афричком кугом, с обзиром на ситуацију у Хрватској.

"Сваки узорак дивље свиње, било да је изловљена или угинула, детаљно анализирамо. На тај начин успијевамо да на вријеме пронађемо заражене животиње и спријечимо ширење вируса према домаћинствима. Наш модел мониторинга и надзора, који финансира ресорно министарство, веома је ефикасан у спречавању ширења болести", нагласио је Кнежевић.

Сезона лова на дивље свиње почела је почетком септембра, што омогућава бољи надзор и контролу популације, али истовремено, додаје, представља и додатни ризик од ширења вируса.

Афричка куга код дивљих свиња прије нешто мање од мјесец дана регистрована је у Српцу, а зараза је потврђена и на мањем имању у Братунцу. Овај вирус није заобишао ни Зворник, гдје је почетком октобра утврђена код свиња на једној фарми.

Мјере

Драган Кнежевић је истакао да је едукација јавности и узгајивача кључна те да је од изузетног значаја да сви поштују мјере биобезбједности

"То подразумијева да на фарму не улазе непознати људи и животиње непознатог поријекла, али и да буду кориштене дезинфикационе баријере за власнике и раднике", поручио је Кнежевић, пише Глас Српске.