Мистерија изнад Широког Бријега: На 1.100 метара висине крију се камене шкољке

Горња Бритвица је насељено мјесто надомак Широког Бријега које припада жупи Избично. Смјештена на специфичном брдско-планинском подручју, на надморској висини од 800 па до преко 1.000 метара, данас се бори са одласком становништва, али своју историју, природне феномене и традицију и даље чврсто чува од заборава.

Посебно интригира изглед самог терена. Камење својом структуром, текстуром, обликом и тежином заиста подсјећа на оно из морских дубина. На овом брдско-планинском подручју налази се несвакидашњи призор – необичне стијене и камење у облику шкољки расути по терену. Ови импресивни облици, разбацани на надморској висини од тачно 1.080 метара, отварају бројна питања о геолошкој прошлости овог краја.

Посебну драж овој локацији даје чињеница да се са врха брда, када то дозволе изузетно повољни временски услови, у даљини може видјети и мали дио Јадранског мора.

Савјети

Докторица упозорила родитеље: Ово је најопаснија ствар за дјецу на плажама

Ипак, пронаћи ове необичне стијене данас није једноставно. Старији мјештани свједоче да је ових „камених шкољки“ некада било знатно више, док их је данас прилично тешко уочити. Управо то оставља отвореним питање – ради ли се о правим, окамењеним морским фосилима из прадавних времена, који доказују да је ова висина некада била дио морског дна, или је ријеч о фасцинантној игри природе?

Теорија о прадавном океану Тетис

Да замисао о морским шкољкама на високим херцеговачким планинама није пука машта, показују и налази из сусједства. На оближњем Блидињу геолог др Горан Гламузина 2018. године пронашао је гигантске фосилне шкољке старе 220 милиона година, које су данас похрањене у музеју у Масној Луци.

Геолошка грађа ових крајева открива невјероватну причу: готово све херцеговачке планине – од Чабуље, Чврснице и Прења па све до Вележа – изграђене су од седиментних стијена (кречњака и доломита) мезозојске старости. Према спознајама истраживача, многи планински масиви представљају древне, окамењене морске гребене и плићаке.

У мезозојско доба, прије више стотина милиона година, читав овај простор налазио се на дну тропског прадавног океана Тетис (названог по грчкој богињи мора Тетији), који је раздвајао некадашње суперконтиненте Лауразију и Гондвану. Кроз милионе година, спора и силовита кретања литосферних плоча те судар Африке и Евроазије дословно су згужвали и уздигли некадашње морско дно, створивши данашње Динариде и изнијевши окамењене морске организме на саме планинске врхове.

Легенда о селу и ковачкој бритви

Први документи о Горњој Бритвици потјечу из 1867. године, али народна предаја крије још старију причу о томе како је мјесто добило име. Село се некада састојало од Лискова Дола и Медна Дола (данашња Доња Бритвица).

Према предању, у Лисков Дол је по порез долазио ага звани Шеро. Како једном приликом није затекао родитеље код куће, насрнуо је на дјецу. Када га је идући пут дочекала мајка из породице Солдо и пркосно му одговорила, ага ју је одвео и убио у шкрипима код Шерине стаје. Осветио ју је муж Солдо, зван Перковић, који је на састанку мјештана код бунара у Медном Долу насрнуо на агу и убио га ковачком бритвом из своје торбе. Након тог догађаја, мјеста су прозвана Бритвицом.

Од рударског процвата до демографског пада

У новијој историји Горња Бритвица је била пуна житеља јер су у близини радили рудници боксита, који су били главни извор егзистенције за мјештане. Важан историјски тренутак за вјерски живот села догодио се када је покренута градња цркве Исуса Доброг Пастира, коју је 2007. године благословио др фра Иван Сесар.

Свијет

Монструм се убио кад је схватио да је Коста мртав? Хтио је само једно

Међутим, као и многа друга удаљена брдско-планинска мјеста, и Горња Бритвица је с временом доживјела велики пад броја становника. Пријератни попис из 1991. године биљежи да је у селу живјело 238 становника. На попису 2013. године тај број је спао на 58, док данашњи подаци говоре о тек 15-ак људи који стално живе у свега неколико кућа.

Да ли су „камене шкољке“ у Горњој Бритвици дио прастаре морске приче или засебан природни феномен, питање је које и даље чека званична палеонтолошка истраживања. Оно што је сигурно јесте да ово подручје у својим стијенама чува тајну која додатно обогаћује историју и природну баштину овога краја, преноси Јабука.тв.