Еколошка бомба на Балкану: Извукли грдосију из мора, у њеној утроби затекли ноћну мору

Колико пластике завршава у природи показао је и недавни случај из Мљетског канала, гдје су рибари у грдобини пронашли пластичну флашу. Слични призори нису ријеткост ни у Јадранском мору ни на копну, гдје пластични отпад и даље завршава свуда разбацан.

„Тотално неприхватљиво. Сваки човјек који имало чита и нешто проучава зна да је отприлике 500 година потребно да се пластика разгради“, рекао је Станислав из Опузена.

Према званичним подацима, потрошња једнократних пластичних врећица порасла је у односу на ранији период. Док је 2023. године сваки становник Хрватске у просјеку потрошио 104 врећице, касније се тај број повећао на 121.

У Министарству заштите животне средине и зелене транзиције објашњавају како је ријеч о раздобљу прилагођавања након што је уведена обавезна наплата лаганих пластичних врећица.

Хроника

Камион се запалио усред вожње и скоро потпуно изгорио

„Тешко је преко ноћи промијенити и навике трговаца и навике потрошача. Пластичне врећице имају смисао када служе као хигијенска заштита или заштита од расипања хране и у једном дијелу ће остати у употреби. Све остало требало би замијенити папирним или текстилним торбама“, рекла је Сања Радовић, начелница Сектора за одрживо управљање отпадом.

Лагане пластичне врећице наплаћују се симболичан један цент, па дио грађана у трговину долази припремљен.

„Гледам да узимам врећице од куће и увијек их носим са собом“, каже Ивана из Загреба. Сличну навику има и Сунчица: „Лакше ми је и једноставније. Оперем их и увијек их имам у торби“, каже она, иако признаје да понекад несвјесно ипак посегне за малом пластичном врећицом за воће и поврће.

Највећи проблем управо су танке једнократне пластичне врећице које се најчешће користе на одјелима за воће и поврће. Удружења за заштиту животне средине зато грађанима препоручују вишекратне или платнене торбе.

Ипак, постоје и позитивни помаци. Укупна количина пластике која се ставља на тржиште се смањује, али у Гринпису (Greenpeace) упозоравају да садашњи прописи још увијек нису довољни.

„Проблем са једнократном пластиком је што се све више уситњава у микропластику. Она лако доспјева у ријеке и мора, а на крају завршава и на нашим тањирима“, упозорава Петра Андрић, програмска директорица Гринписа.

Протести због угрожавања здравља

Поводом Међународног дана без пластичних врећица у Загребу је одржан и протест организације Зелена акција. Они упозоравају како микропластика више није само проблем животне средине, него и здравља људи јер завршава у ваздуху, води и људском организму.

Друштво

Шта нас чека након љетног ''пржења'': Објављен дугорочна прогноза

„Тијело честице микропластике препознаје као хормоне. Може доћи до различитих хормоналних поремећаја. Најопаснији су спонтани побачаји и неплодност код оба пола. Долази и до аномалија у развоју мушких полних органа, а истраживања показују да изложеност таквим хемикалијама може довести и до смањења мушког полног органа“, упозорила је Ана Марија Милеуснић, представница кампања Зелене акције, преноси Телеграф.