Хрватска на самом дну Европе: Постала рекордер у кашњењу

Хрватска је имала најлошију тачност путничких возова у Европи: само 68 одсто долазака било је у дозвољеном року, док је Летонија била најбоља са 97,8 одсто.

Кашњења најчешће изазивају радови на пругама, спорија вожња због инфраструктуре и кварови, а путницима је због тога исплаћена накнада од 1.177 евра у 2024. и 2.146 евра у 2025.

И у теретном саобраћају Хрватска је на зачељу, а ХЖ Царго као главни проблем наводи дотрајалу мрежу и честа затварања пруга због модернизације.

Подаци Европске групе железничких регулатора ИРГ-Раил показали су да је Хрватска 2024. године имала најмању тачност путничких возова међу европским државама. Само 68 одсто возова стигло је на крајње одредиште у оквиру дозвољеног одступања од реда вожње. Слична ситуација је и са теретним возовима.

Подаци о тачности објављени су у 14. годишњем извјештају о праћењу тржишта железничких услуга ИРГ-Раила (Индепендент Регулаторс' Гроуп - Раил), који обухвата 31 европску државу, међу којима је и Хрватска. Извјештај се односи на 2024. годину и заснован је на подацима националних регулаторних тијела. Хрватски члан ИРГ-Раила је Хрватска регулаторна агенција за мрежне делатности (ХАКОМ).

Према извјештају ИРГ-Раила, Летонија је имала највећу тачност путничких возова, чак 97,8 одсто, а следе Литванија и Естонија. На другом крају листе налази се Хрватска, са свега 68 одсто тачних долазака, што је најлошији резултат међу државама које су доставиле податке.

Друштво

Након топлих дана стижу киша, пљускови и осјетно захлађење

Тачност се рачуна као удео возова који на посљедњу станицу стигну у оквиру дозвољеног одступања од реда вожње. За Хрватску се примјењује праг од пет минута.

Поређење међу државама ипак треба узети са извјесном резервом јер критеријуми нису потпуно исти. Швајцарска користи праг од три минута, Аустрија и Финска пет минута и 29 секунди, Белгија, Пољска и Шведска пет минута и 59 секунди, док Румунија примјењује праг од 20 минута.

Радови, спорија вожња и кварови узрокују кашњења

ХЖ Путнички превоз као најчешће разлоге кашњења наводи радове на пругама, због којих се уводе замјенски аутобуси или се саобраћај на двоколосечним пругама одвија само по једном колосеку. Узроци кашњења су и стање инфраструктуре, због којег ХЖ Инфраструктура уводи вожњу смањеном брзином, ванредни догађаји, као и кварови на возилима.

Из ХЖ Путничког превоза наводе да заменски аутобуски превоз изазива кашњења јер је пут друмом у већини случајева дужи него железницом, што се затим преноси и на поласке возова у наставку путовања. Саобраћај по једном колосеку током радова на двоколосечним пругама додатно отежава одржавање реда вожње.

Путницима је због кашњења возова током 2024. године исплаћено 1.177 евра накнаде, док је у 2025. тај износ порастао на 2.146 евра, одговорили су Хини из ХЖ Путничког превоза.

Породица

Мајка сахранила сина јединца, па у 54. години родила кћерку

ХЖПП истовремено обнавља возни парк. Од 2011. године испоручено је 70 нископодних возова вриједних 360 милиона евра, од којих је девет пуштено у саобраћај током 2025. године.

У току је производња још шест електродизел возова за даљински превоз, а први би 15. септембра требало да почне да саобраћа између Сплита и Загреба. До краја првог тромјесечја 2029. године у 25 нових возова требало би да буде уложено укупно 228,8 милиона евра.

На зачељу су и теретни возови

Проблеми са тачношћу још су израженији у теретном саобраћају. Од 22 државе које су ИРГ-Раилу доставиле податке, Хрватска је такође имала најнижу стопу тачности теретних возова. Слиједе Чешка и Словачка.

ИРГ-Раил лош резултат ових држава повезује са дуготрајним грађевинским радовима на жељезничкој инфраструктури који нису завршени у планираним роковима.

ХЖ Царго у одговору Хини такође као један од кључних проблема истиче инфраструктуру. Од укупно 2.617 километара хрватске жељезничке мреже, у употреби је 2.451 километар, али је само 315 километара, односно 12 одсто, двоколосечно, док је 907 километара, односно 37 одсто, електрификовано.

"Постојећа инфраструктура је дотрајала, па је на појединим дијеловима мреже потребно смањивати брзину како би се саобраћај одвијао безбједно", наводе из ХЖ Царга.

Велики инвестициони циклус, којим би стање инфраструктуре требало да буде побољшано, тренутно ипак додатно отежава одвијање саобраћаја.

Регион

Дјечак (8) доживио страшну трауму, гледао баку и дједа како умиру

"Учестала затварања пруга због инфраструктурних радова који се спроводе у оквиру великог инвестиционог циклуса модернизације железничке инфраструктуре у Хрватској довела су до значајног поремећаја у саобраћају и великих оперативних проблема - наводе из ХЖ Царга.

Честа затварања пруга

Као примјер издвајају коридор РХ2 Ријека - Загреб - Копривница - државна граница, на којем је пруга током 2025. године непрекидно била затворена укупно 77 дана.

Број дана непрекидних затварања повећан је за 20 одсто у односу на 2024. годину, док је укупан број дана затварања, укључујући дневна и непрекидна затварања, повећан за осам одсто.

Највише затварања било је на правцу Дуго Село - Копривница - државна граница, гдје су, према ХЖ Царгу, забиљежена велика кашњења и највећи пад обима саобраћаја.

Превозник је дио саобраћаја преусмјеравао обилазним правцима, што је продужавало вријеме превоза и повећавало трошкове.

Из ХЖ Царга упозоравају да узроци кашњења нису ограничени само на Хрватску. Радови у Словенији смањили су капацитете за превоз и расположивост траса према Италији и луци Копер за 50 одсто, док проблеме стварају и појачане контроле и ограничени капацитети на граничном подручју Товарника и Шида. Тамо настају уска грла, па возови чекају на пролазак.

Додатни притисак ствара и раст броја превозника. Према подацима ХАКОМ-а које наводи ХЖ Царго, у Хрватској постоји 20 железничких оператера, од којих је 15 активно.

ХЖ Царго оцјењује да постојећа инфраструктура не може без проблема да прихвати повећан обим саобраћаја.

Европски проблем, али Хрватска на дну

Теретни возови имају још један проблем - предност у саобраћају имају путнички возови, што према ХЖ Царгу додатно смањује тачност теретног саобраћаја, нарочито током периода највећег оптерећења, коришћења обилазних праваца и затварања најпрометнијих деоница.

БиХ

Због посљедица пожара обустављен жељезнички путнички саобраћај

Већу тачност ХЖ Царго очекује уз боље планирање и координацију инфраструктурних радова, ефикасније управљање саобраћајем, обнову инфраструктуре и повећање удијела двоколосјечних пруга.

У садашњим условима један већи поремећај реда вожње може да изазове ланчану реакцију на мрежи и низ нових кашњења.

Кашњења нису искључиво хрватски проблем. Подаци ИРГ-Раила показују да се између 2023. и 2024. године тачност путничких возова погоршала у 15 од 25 држава за које постоје упоредиви подаци, док је у десет држава побољшана.

Ипак, хрватских 68 одсто ставља ову земљу на само зачеље међу државама које су пријавиле податке, док последње мјесто међу посматраним државама заузима и у теретном саобраћају.

Подаци ИРГ-Раила и одговори хрватских жељезничких превозника указују на заједнички проблем – инфраструктуру која се истовремено суочава са посљедицама дугогодишње дотрајалости и поремећајима које тренутно изазива њена обимна модернизација.