Могуће затварање граница и провјере: Хрватска увела строжа правила

Ријеч је о технички сложеним, али политички значајним измјенама које Хрватској доносе већи маневарски простор у управљању границама унутар Шенгенског простора, у тренутку појачаних безбједносних и миграционих притисака у Европској унији.

Привремене контроле

Кључна новост је могућност привременог поновног увођења контроле на унутрашњим границама не само на цијелој граници, него и на њеним појединим дијеловима.

Република Српска

Након Израела, Милорад Додик идуће седмице путује у САД

Тиме се омогућава циљано реаговање на конкретне пријетње, без општег затварања граница или увођења свеобухватних контрола. Одлука се доноси на приједлог министра унутрашњих послова, што додатно убрзава процедуру у кризним ситуацијама, пише "Пословни.хр".

Досадашњи закон понајприје је предвиђао поновно увођење контроле због безбједносних разлога, попут тероризма или озбиљних пријетњи јавном поретку.

Измјенама се круг разлога проширује и на здравствене пријетње, чиме се у закон уграђују искуства пандемије Ковида-19 и могућих будућих епидемија. То значи да ће држава, ако се појави озбиљна заразна болест у сусједству, имати јасну правну основу за ограничавање промета на појединим граничним тачкама.

Могуће и привремено затварање

Закон такође предвиђа могућност привременог затварања или скраћивања радног времена појединих граничних прелаза, уз преусмјеравање саобраћаја. Такве мјере, истиче се у приједлогу, морају бити размјерне, временски ограничене и јасно образложене.

Једна од важнијих институционалних промјена је то што се Министарство унутрашњих послова формално дефинише као тијело надлежно за иницирање и вођење савјетовања с Европском комисијом у вези с контролом унутрашњих граница. Тиме се прецизније уређује ко у Хрватској комуницира с европским институцијама и преузима одговорност у поступцима везаним уз Шенген.

Градови и општине

Пронашла 100 КМ и тражи власника да му врати

У складу с новом уредбом ЕУ, Хрватска ће о сваком поновном увођењу контроле на унутрашњим границама морати обавијестити Европску комисију, Савјет ЕУ и Европски парламент. Тиме се повећава транспарентност и смањује могућност произвољног или политички мотивисаног ограничавања слободе кретања.

Из хрватског министарства унутрашњих послова подсјећају како је уредба обвезујућа и њом се међу осталим прописује да је Министарство надлежно тијело за покретање иницијативе и за учествовање у савјетовању Европске комисије у вези с поновним привременим уведеним контролама унутрашње границе или неког одређеног дијела.

ЕК може преиспитати одлуку

Конкретно, у случају да нека држава чланица одлучи увести контролу на унутрашњим границама, Комисија може "преиспитати” наведену одлуку, односно видјети постоји ли оправдан разлог за то.

Преиспитивање може покренути сама Комисија или нека држава чланица који има оправдани интерес. Тим чланком је прописано да је у Републици Хрватској за те радње надлежно Министарство унутрашњих послова, кажу у МУП-у.

Измјене закона долазе у тренутку када више држава чланица, међу њима Њемачка, Аустрија, Италија и Француска, а и Словенија на граници с Хрватском, већ дуже вријеме користе могућност привременог враћања контрола на унутрашњим границама, углавном због миграционих токова и безбједносних процјена. Хрватска ту мјеру до сада није примјењивала, али новим законом ствара се јасан правни оквир за брзо дјеловање ако се околности промијене.

Тенис

Погледајте поен којим је Новак Ђоковић исписао историју

На нивоу ЕУ посљедњих се година све снажније осјећа политичка напетост између темељног начела слободе кретања, на којем почива Шенген, и притиска држава чланица да задрже већу контролу над својим границама. Нова уредба ЕУ покушава управо зато увести строжа правила, јасније рокове и снажније контроле над националним одлукама.

Реформе Шенгена

Ове промјене произлазе из шире реформе Шенгенског законика коју су донијели Европски парламент и Савјет ЕУ у љето 2024. године.

Реформа је усвојена у поступку у којем су и Европски парламент и Савјет ЕУ имали једнаку улогу у доношењу текста.

Реформа је резултат вишемјесечних преговора између институција, укључујући политичке договоре постигнуте почетком 2024, а потврђене у каснијим фазама законодавне процедуре. Тај процес одражава шири напор ЕУ да Шенгенски простор учини отпорнијим на сигурносне, миграционе и здравствене изазове, уз задржавање слободе кретања као кључног начела Уније.

Током расправе у Европском парламенту реформа је изазвала и критике дијела цивилног друштва и организација за заштиту грађанских права, које су апеловале на посланике да одбаце приједлог јер би, према њиховим тврдњама, могао довести до рестриктивнијих приступа миграцијама и веће контроле над кретањем људи унутар ЕУ. Али уредбу су великом већином подржали сви клубови посланика у ЕУ парламенту.

Регион

Велика запљена у аутобусу из БиХ

Нарав и интензитет миграција у протеклој деценији су се темељно промијенили, а њихову безбједносну димензију више нико озбиљно и не доводи у питање. Управо тој новој реалности сада се настоји прилагодити и европска миграциона политика, с мање наивности него раније, уводећи више реда и тражећи равнотежу између безбједности, солидарности и одговорног управљања.

Ове промјене узимају зато у обзир и инструментализацију миграната с циљем дестабилизације Европе, као и дуготрајне контроле над унутрашњим границама, каже хрватски посланик у европском парламенту Карло Реслер, замјенски члан у Одбору за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове у којем се најактивније бави управо питањем миграција и надзора граница.

Како би Шенген могао функционисати без унутрашњих баријера, спољна граница мора бити сигурна, полицијска сарадња интензивирана, а информације размјењиване у стварном времену. Зато је било нужно јасно дефинисати и да се унутрашње контроле могу користити само као крајња и привремена мјера, додаје Реслер

На крају, усвајање нове уредбе означило је политички компромис између потреба за сигурношћу и либералних принципа слободе кретања — централног начела Шенгена — и омогућило државама чланицама алате за прилагодбу својих правних система, укључујући Хрватску, новим европским стандардима.

Тенис

Ђоковић отворио душу: Доста је неких "експерата" хтјело да ме пензионише

У том контексту, Хрватска овим законом шаље поруку да жели остати “поуздана шенгенска чланица”, која досљедно спроводи европска правила и избјегава сукобе с Европском комисијом. Истовремено, Влада себи осигурава флексибилније и брже алате за реаговање на миграционе таласе, безбједносне пријетње или здравствене кризе.

За грађане се у свакодневици, барем у мирнодопским условима, не би требало ништа промијенити. Путовања унутар Шенгена и даље остају без сталних контрола. Но у ванредним ситуацијама могуће су повремене провјере докумената, краћи застоји или преусмјеравање саобраћаја на појединим прелазима, без нужног увођења контрола на цијелој граници.

Важна је и чињеница да закон повећава правну сигурност, јер јасно дефинише ко одлучује, у којим околностима и под којим условима се контрола може поново увести. За грађане то значи више контроле државе у кризним ситуацијама, али без трајног повратка “тврде” границе.

Овај документ, на крају, представља покушај балансирања између европске лојалности, националне безбједности и очувања слободе кретања, у тренутку када је Шенген поново једно од најосјетљивијих политичких питања у Европској унији.