Опасност на интернету: Дјевојчице мета сексуалних предатора и онлајн уцјена

Док су оне чешће жртве, дјечаци се због дубоко укоријењених стереотипа рјеђе одлучују да пријаве насиље и добију неопходну психолошку подршку.

Ово су кључни налази извјештаја о реализацији Акционог плана за 2025. годину, који је дио шире Стратегије за превенцију и заштиту дјеце од насиља у Црној Гори.

Зашто су дјевојчице рањивије?

Извјештај открива да начин социјализације директно утиче на безбједност дјеце. Док се дјечаци подстичу да буду "јаки" и крију емоције, дјевојчице се често васпитавају да буду послушне и избјегавају конфликте. Управо то их чини мање спремним да се супротставе узнемиравању или пријаве насилнике.

Посебна опасност вреба у дигиталном свијету

Дјевојчице: Изложеније сексуалном узнемиравању, уцјенама и злоупотреби фотографија.

Дјечаци: Под притиском да учествују у агресивним онлајн изазовима како би "доказали мушкост".

Школе и систем затајили у заштити

Документ упозорава на озбиљне недостатке у образовном систему. Наставници и васпитачи често нису обучени да препознају специфичне облике родно заснованог насиља, попут онлајн уцјена или сексуалног узнемиравања, јер школски програми још увијек не прате модерне ризике.

Кључне препреке

Иако Стратегија тежи нултој толеранцији на насиље до 2028. године, реализација касни због структурних проблема:

Недостаје стручни кадар који би радио директно са жртвама и њиховим породицама.

Локалне самоуправе немају новца за социјалне услуге, а подршка често зависи искључиво од страних донација.

Усаглашавање закона траје превише дуго, што успорава хитно потребне реформе.

Гдје је "Дјечја кућа"?

Посебно забрињава регионална неједнакост у доступности помоћи. Црна Гора још увијек нема у пуном капацитету модел "Барнахус" (Дјечја кућа) – међународно признати систем гдје дијете на једном мјесту добија медицинску, правну и психолошку подршку, без додатног трауматизовања кроз институције.

Шта нас чека у 2026. години?

За наредну годину препоручује се увођење родно одговорног буџетирања и боље прикупљање података како би се прецизно пратило како јавне политике утичу на заштиту дјеце. Заштита најмлађих није само слово на папиру, већ питање друштвене одговорности и спремности система да стане иза сваког дјетета било да трпи физичко, емоционално или онлајн насиље, преноси РТЦГ.