Пленковић: Креће највећа енергетска криза коју памтимо

На пакету мјера се интензивно ради, а Влада ће искористити све расположиве механизме да ублажи поскупљења.

– Влада ће интервенисати да раст цијена буде мањи и да буде носив за наше грађане и привреду. То је наша темељна задаћа – рекао је Пленковић у КБЦ-у Загреб, након обиласка више локација обнове у главном граду.

Навео је да ће мјере обухватити цијене електричне енергије, док је цијена гаса тренутно регулисана до октобра.

Регион

Бензинске пумпе широм Словеније већ повремено остају без горива

– Донијећемо одлуке о заштићеним купцима енергената и размотрити низ мјера за пољопривреднике, за које је раст цијене плавог дизела посебно осјетљив – казао је Пленковић.

Пакет мјера биће, прије усвајања на сједници Владе, представљен коалиционим и социјалним партнерима.

Истакнуо је да је циљ да грађани и привреда имају довољно енергената по прихватљивим цијенама.

– Налазимо се на почетку највеће енергетске кризе коју ова генерација памти. Влада ће, као и до сада, морати интервенисати, не само када је ријеч о цијенама нафтних деривата, већ ће пратити и цијене гаса и електричне енергије – рекао је Пленковић.

Свијет

Словенија разматра војни транспорт горива и ограничење точења за странце

Оцијенио је да би актуелна криза могла бити озбиљнија од оне из периода руске агресије на Украјину, јер има глобалне размјере.

– Мораћемо научити да живимо с тим и да се прилагођавамо. Влада ће учинити све да ублажи те притиске – поручио је.

Према његовим ријечима, цијена барела нафте прије почетка рата износила је око 70 долара, док је посљедњих дана, због сукоба на Блиском истоку, порасла на више од 115 долара.

Тај раст већ се одражава на цијене горива.

– Еуродизел је поскупио за око 20 одсто, бензин за 15 одсто, а плави дизел за чак 40 одсто. То више није занемарив раст, али ћемо настојати да цијене на пумпама буду ниже него у врхунцу кризе прије четири године – навео је Пленковић.

Упозорио је да је ситуација у снабдијевању енергентима изузетно сложена, због блокираних флота, проблема са транспортом кроз Хормушки мореуз, као и оштећења нафтних постројења у ратом захваћеним подручјима.

– Тешко је надокнадити губитак око 20 одсто свјетске производње нафте – закључио је Пленковић.