Скоро 2 деценије љетује на Брачу, сада је Хрватима послао бруталну поруку

У емотивном отвореном писму, Кристоф је упозорио на оно што сматра забрињавајућим промјенама у хрватском туризму, од све виших цијена до губитка аутентичности и осјећаја добродошлице.

Друштво

Сутра погледајте у небо и замислите жељу: Постоји посебно вјеровање на Преображење

Ово није реакција незадовољног туриста који је једном посјетио Хрватску. Кристоф је човјек који Брач сматра својим другим домом и који, како каже, из прве руке посматра како тежња за профитом и све већа комерцијализација полако мијењају далматински начин живота.

Говорећи о промјени локалног менталитета и свакодневног живота, присјећа се времена када туристичка сезона није била цијели живот, већ само његов дио.

"Хрватску смо упознали као топлу, отворену и гостољубиву земљу. Наши пријатељи овдје имали су времена за кафу, разговор, заједничку вечеру или спонтано дружење чак и усред сезоне. Људи су и тада, као и данас, морали зарађивати за живот. Али сезона је била дио њиховог живота. Није била њихов цијели живот", прича Кристоф.

Ћевапчићи или пљескавица

Према његовим ријечима, у међувремену се значајно промијенила логика пословања и формирања цијена у угоститељству.

Хроника

Пет особа повријеђено приликом слијетања аутомобила

Посебно га је изненадило поређење цијена на Брачу с онима у његовом родном Франкфурту.

"Једноставни ћевапчићи или пљескавица коштају 20 или 25 евра, док одрезак кошта 35 евра", додао је Кристоф.

Како каже, високе цијене познате су и у Франкфурту, али му је тешко објаснити економску логику када једноставан оброк на Брачу кошта колико и оброк у центру једног од најскупљих њемачких градова.

"Долазим из Франкфурта. И тамо познајемо високе цијене. Али ако једноставан оброк на Брачу кошта колико оброк у центру Франкфурта, мени је као предузетнику тешко то економски објаснити", објаснио је Кристоф.

Није проблем што немамо новца

Кристоф сматра да проблем више није само у томе је ли одређена цијена оправдана, већ у томе колико се госту може наплатити.

Истиче да дугогодишњи гости не одустају од потрошње зато што немају новца.

"Понекад имате осјећај да је питање: Колико још гост може платити? Колико могу подићи цијену прије него што каже: 'Доста је!'? Проблем није у томе што ми то не можемо приуштити. Могли бисмо. Али све мање желимо то платити јер више немамо осјећај да цијена одговара ономе што за њу добијамо", наглашава Кристоф.

Као примјер све веће комерцијализације наводи чак и јавне тушеве.

Хроника

Филмска крађа у Зворнику: Двојац украо камион ауто-школе, па пао у Милићима

Присјећа се како је годинама у једној јавној ували постојао једноставан туш који је поставила општина. Људи би изашли из мора, испрали со и наставили својим путем.

Данас се, каже, и за то плаћа.

"Наравно, нико неће осиромашити због једног евра за туширање. Уопште није ријеч о том једном евру. Питање је мора ли баш све постати нешто што се наплаћује", додао је Кристоф, преноси "Радиосарајево".

Ви овдје заправо не припадате

Финансијски аспект није, међутим, оно што га највише боли.

Много више га погађа осјећај административне дистанце и губитак локалне повезаности коју је градио готово двије деценије.

Након што је добио информацију да се више не сматра становником, осјетио је оно што описује као поруку да, упркос годинама проведеним на острву, ипак није дио заједнице.

Регион

Посљедице великог пожара: Изгорјело 106 аутомобила, 28 кућа и 45 пловила

"Порука коју добијамо гласи: Ви заправо не припадате овдје. И то боли", каже он.

Како наводи, кроз пријатељства, комшијске односе, повјерење и године долазака више се није осјећао као туриста.

Данас, међутим, све чешће има осјећај да је ипак само гост – и то гост од којег се очекује да потроши што више новца.

Хрватска никада није била Азурна обала

На крају отвореног писма Кристоф апелује на локалне предузетнике и доносиоце одлука да не жртвују аутентичност и дугорочне односе зарад краткорочне зараде.

Хрватска, сматра, нема потребе да копира масовне или ексклузивне туристичке дестинације.

Њена вриједност управо је у једноставности, људима и атмосфери коју је годинама пружала гостима.

"Хрватска за нас никада није била Азурна обала. И то кажем као комплимент Хрватској. Нисмо тражили Сан Тропе. Тражили смо Брач", нагласио је Кристоф.

Друштво

Опрез на граници: Погледајте шта вам цариници могу одузети одмах

А затим поручује:

"Ћевапчићи не постају луксузно јело само зато што коштају 25 евра. Коноба не постаје луксузни ресторан само зато што вечера кошта 100 евра по особи", нагласио је Кристоф.

На крају упозорава на нешто што, према његовом мишљењу, много више вриједи од још једног евра зараде.

"Цијене се могу поново промијенити. Куће се могу обновити. Цесте се могу поправити. Али повјерење, осјећај добродошлице и осјећај припадности много је теже вратити када се једном изгубе. Сачувајте то. То вриједи више од још једног евра зараде", подвукао је Кристоф.