Благојевић: Прећутна неправда према Србима гласнија од рата

Благојевић је у ауторском тексту за портал "Популист сентинел" истакао да када се некоме одузме вјера, сљедећа на реду је слобода.

"То није само локални спор око власништва над земљиштем или административне власти. Ради се о нечему много дубљем - о томе да слобода вјероисповијести и даље значи нешто у свијету који пречесто окреће главу", навео је Благојевић.

Свијет

"Додик, Трамп, Орбан и Мелонијева браниоци хришћанства"

Он је напоменуо да је и раније виђао "политичка прекорачења", као и шта се дешава када власти одлуче да могу да отму оно што није њихово, правдајући то правним техникалијама и бирократским језиком, али да се линија прелази када се одузима имовина која припада Цркви и народу чији су животи изграђени око вјере.

"То прелази линију и требало би да се тиче сваког човјека који воли слободу, било да сте православни хришћанин или не. Јер данас су они, али сутра бисте то могли бити ви", упозорио је Благојевић.

Према његовим ријечима, Православна црква на Балкану није само вјерска институција, већ представља историју, културу и опстанак народа.

"Она је вијековима одолијевала царствима, ратовима и прогону. Била је уточиште народа чији је идентитет био под пријетњом. Цркве нису само зграде, него живо сјећање народа", нагласио је Благојевић, преноси Срна.

Он је навео да када неке власти одлуче да заплијене такву имовину, то није само пребацивање власништва на папиру, већ брисање историје и угрожавање могућности заједнице да се окупља, да практикује вјеру и постоји као посебан народ.

Благојевић је истакао да треба бити искрен у вези с тим да када би се то дешавало у готово било којој вјерској групи, изазвало би негодовање у западном свијету и било би у насловима, на хитним самитима и у изјавама солидарности, али када се ради о православним хришћанима - нарочито на Балкану - тишина је заглушујућа у вези с тим.

"Зашто? Зашто је прихватљиво да се то игнорише? Зашто је лакше то одбацити као регионално питање, умјесто да се призна да је то кршење основних људских права?", упитао је Благојевић.

Према његовим ријечима, одговор је, вјероватно, непријатан.

"То има везе са геополитиком, са наративима на које смо навикли и са тенденцијом да се комплексни региони поједноставе као увјерљиве приче, али људска права не зависе од наратива нити од тога да ли је узрок политички модеран - она су или универзална или безначајна", нагласио је Благојевић.

Он је навео да оно што се тренутно дешава у Републици Српској поставља озбиљна питања у вези са владавином права, јер је право на имовину један од темеља било ког слободног друштва.

"Ако власти могу да заплијене црквено власништво под сумњивим околностима, шта их спречава да исто ураде појединцима, фирмама или другим институцијама?", упитао је Благојевић.

Он сматра да ту почиње постепена ерозија, са отимањем зграда, цркава и оправдањима која само на површини звуче разумно.

"И прије него што схватите, сам принцип нестаје. Видјели смо раније такав шаблон, у различитим земљама, под различитим режимима. То се никада не заврши добро", упозорио је Благојевић.

Према његовим ријечима, ту се долази до дијела који би требао да конкретно забрине Американце, јер се сматра да је слобода вјероисповијести једно од основних права, загарантовано уставом, и нешто што се са поносом брани широм свијета.

"Међутим, шта значи приврженост ако ћутимо када је непријатно? Слобода вјероисповијести не долази означена звјездицом у тексту, нити се примјењује само онда када је то политички лако или када је у складу са наративима који преовладавају - она се примјењује увијек, свуда и на сваког, а то укључује и православне хришћане на Балкану", нагласио је Благојевић.

Он је навео да ће поједини, вјероватно, рећи да је то "компликовано правно питање", те да историјски спорови, полагање права и бирократија отежавају проналажење кривца.

Благојевић пише да ситуација на Балкану јесте одувијек била компликована, али да се комплексност не смије користити као изговор за игнорисање угрожености основних права.

Према његовим ријечима, то питање је, у својој суштини, једноставно, јер се тада поставља и питање да ли се народу одузима црквено власништво, а самим тим и могућност да слободно практикују своју вјеру.

"Ако је на ово питање одговор позитиван и ако сви показатељи указују да јесте, онда је међународна заједница обавезна да се огласи - не селективно нити опрезно, већ јасно, јер тишина у оваквим случајевима не представља неутралност, већ саучешништво", поручио је Благојевић.

Он је навео да зна како је то када је неко "на погрешној страни власти" и како је то када се институције које би требале да штите права, заправо, окрену против тих права, као и то колико је важно за народ да говори, не само за себе већ и за друге.

"Ово је један од тих тренутака. САД, заједно са својим савезницима, требају да обрате пажњу. Дипломатски притисак и јавне изјаве су важни, па чак и само признавање.

Када власти знају да свијет гледа, другачије се понашају, јер када мисле да никога није брига, онда се наноси стварна штета", сматра Благојевић.

Он је напоменуо да се ту не ради о заузимању страна у регионалном спору, већ о досљедности принципима и о томе да се каже да слобода вјероисповијести и имовинска права нису тема преговора, без обзира о коме се ради и у ком дијелу свијета.

"Јер ако не успијемо да одбранимо такве принципе код других, слабимо их и за себе. Историја има начин да суди о тим тренуцима, јер поставља питање ко је говорио, а ко ћутао - ко је бранио угрожене, а ко је окренуо главу", навео је Благојевић.

Он је нагласио да православни хришћани у Републици Српској "заслужују да знају да нису сами и да су важни њихова вјера, историја и права".

"Ми остали требамо да одлучимо у шта вјерујемо, јер када се отме вјера - слобода је сљедећа", закључио је Благојевић.