Децембар донио рекордне резултате шумарства

Према подацима статистичара, година је окончана благим повећањем обима производње и бољом реализацијом, али дрвопрерађивачи упозоравају да их раст трошкова и слабо тржиште доводе у све тежи положај. Подаци Републичког завода за статистику показују да је производња шумских сортимената у државним шумама у децембру 2025. године била већа за чак 116,7 одсто у односу на исти мјесец 2024. године, док је продаја порасла за 97 одсто.

Укупна производња шумских сортимената у децембру лани износила је 183.353 кубна метра, док је у истом мјесецу годину раније произведено 84.615 кубика. Посматрано кумулативно, у периоду јануар-децембар 2025. године произведена су 1,83 милиона кубних метара, што је за 2,3 одсто више него у истом периоду 2024. године. Продаја је у истом периоду повећана за 7,2 одсто и достигла је 1,88 милиона кубика.

Највећи раст забиљежен је код лишћара, чија је децембарска производња порасла са 49.887 на 88.992 кубна метра, док је код четинара забиљежен скок са 34.728 на 94.361 кубик. Посебно се издваја производња огревног дрвета лишћара, које је у децембру прошле године достигло око 60.000 кубика, док је у истом периоду 2024. године то било око 32.000 кубика.

Здравље

Слушајте своје тијело: Мало љенчарења може да спаси срце

Секретар Удружења шумарства и прераде дрвета при Привредној комори РС Игор Андрић истакао је за "Глас" да се децембар прошле године јасно издвојио и по обиму производње и по продаји.

"Поређење по мјесецима је увијек специфично, али када се погледа цијела година у односу на 2024, види се благо повећање производње. То је значајно, посебно ако се зна да се годинама не успијева реализовати план производње сто одсто. Може се рећи да је децембар, у једну руку, извукао цијелу годину", казао је Андрић.

Он додаје да је оваквим резултатима допринијело и то што је децембар 2024. био обиљежен лошим временским условима, док су у истом периоду лани околности биле знатно повољније за извођење радова у шумарству.

"Био је изражен и притисак становништва када је ријеч о огреву и пелету, што је сигурно утицало на већу продају. Ипак, не може се рећи да је дрво за огрев пресудно, јер се приликом сјече не може бирати структура, има и техничког и огревног дрвета. Охрабрује и чињеница да је у децембру прошле године знатно већа реализација забиљежена и код техничког дрвета, трупаца четинара и лишћара, који служе за даљу прераду", нагласио је Андрић.

Према његовим ријечима, укупна годишња производња се годинама кретала око 1,75 милиона кубика, док је 2025. достигла готово 1,9 милиона.

"То је охрабрујуће и за "Шуме РС" и за произвођаче. Након дужег периода имамо видљив позитиван помак. Сада остаје да се види да ли ће и дрвопрерада имати већу потражњу, да би цијели ланац био задовољан", поручио је Андрић.

С друге стране предсједник Удружења дрвопрерађивача РС Дарко Партало упозорава да повећана производња у шумарству није донијела боље резултате дрвној индустрији.

"Шумари су у децембру радили више, било је и лијепо вријеме, а зими роба свакако боље иде. Пилане узимају залихе да не би остале без сировине. Међутим, суштина је да тржиште није експлодирало. То је био један мјесечни циклус", казао је Партало.

Друштво

Ревизија борачког статуса да буде законска обавеза

Он истиче да је дрвопрерада у 2025. години остварила сличан промет као и 2024, али уз знатно мању добит.

"Калкулација је све тежа. Цијене у Европи не могу бити подигнуте, а наши трошкови су порасли између 20 и 30 одсто. Многе фирме имају озбиљне проблеме, неке су већ затворене, касни се са плаћањима. Дрвна индустрија је озбиљно угрожена", упозорио је Партало, додајући да ће у наредним данима бити затражена подршка Владе РС.

Цијене

Потпредсједник Удружења дрвопрерађивача дрвних сортимената ниже вриједности РС Ђорђе Бркић каже да за њих прошла година није донијела значајније помаке.

"Количине су остале исте као и годину раније. Зима је била нешто јача, али није било претјеране потражње за огревом, евентуално мало више за пелетом. Огревног дрвета има довољно. Једина новина је што су "Шуме РС" од почетка године повећале цијену сировине за пет марака по кубику", навео је Бркић, пише Глас.