Док Срби оплакују невине жртве, Хрвати славе: Олуја - највећи егзодус и рана која не зацјељује

Након више од три деценије, бол прогнаних и породица страдалих не јењава, док се у Хрватској овај злочин и даље званично слави.

Голгота крајишких Срба почела је у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године силовитом офанзивом хрватске војске и полиције, уз подршку јединица ХВО-а. Сав уложен труд генерација и вјековни живот на дједовским имањима прекинути су и уништени преко ноћи.

Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, са вјековних огњишта са подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације протјерано је више од 220.000 Срба.

Убијено је и нестало 1.904 лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Око три четвртине страдалих цивила биле су особе старије од 60 година.

Онима који су преживјели, у годинама након рата систематски је онемогућаван повратак на потпуно опљачкана и спаљена имања.

Намјера је била да се Срби никада не врате

Историчар Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Предраг Лозо истакао је за АТВ да бомбардовање избјегличких колона јасно говоре о монструозном карактеру ове операције.

"250 хиљада људи у само два или три дана, који су се провлачили под гранатама то је несумњиво највеће етничко чишћење које се десило у Европи након Другог свјетског рата. Оно што посебно говори о злочиначком карактеру те акције јесте бомбардовање избјегличких колона изван територије Хрватске. Није било довољно само протјерати Србе, већ је било потребно и убијати цивилно становништво које се повлачи да се никада не врати. Након завршетка рата, отежавање повратка Срба на опљачкана, спаљена и уништена огњишта показује однос система према Србима", рекао је Лозо.

Осврћући се на међународно правосуђе, Лозо наглашава да живимо у времену апсурда гдје ни од Хашког трибунала ни од локалних правосуђа нема правде за српске жртве.

"Морамо схватити да живимо у времену својеврсних апсурда, па чак и тај чувени, злогласни Хашки трибунал, који је био једна пристрасна установа НАТО пакта која је требала само да доврши процес у рату, рекао је да се злочин десио. Знамо да су хрватски генерали ослобођени. Правосуђе у Хрватској је такво какво јесте, у БиХ знамо да је то наставак хашког наратива. Ми данас не можемо очекивати било какав напредак на том плану", подсјетио је Лозо.

Провалија између истине жртава и славља у Книну

Док породице страдалих у црнини и молитви оплакују невине жртве, у Хрватској се сваке године организовано и на највишем државном нивоу прославља ова акција кроз Дан побједе и домовинске захвалности те Дан хрватских бранитеља.

Предсједник Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац указује за АТВ на огромну "провалију" која раздваја истину жртава од званичних хрватских свечаности.

"То су наративи, наши и њихови који су потпуно различити. То нама свима тешко пада, иако смо навикли на та њихова весеља. Нису то обична весеља, то се претвара у дернеке усташтва. Сутра они имају двоструки празник: државни празник Дан побједе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља. И онда се они сваке године скупе у Книну и марширају са усташким обиљежјима. Жртве се не смију заборавити", упозорио је Штрбац.

Геноцидни карактер неокајаног злочина

Иако је Међународни суд правде у пресуди из фебруара 2015. године операцију Олуја оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, бројни свјетски стручњаци за ту област изричити су у ставу да је ова операција имала све карактеристике геноцида.