Каран: Дејтон ни након 30 година нема јединствено тумачење у БиХ

Истиче да се то јасно може видјети код сваког обичног грађанина који живи у БиХ, те да је недавно разговарао и са студентима права управо поводом Дејтонског мировног споразума.

Наглашава да студенти у Републици Српској и студенти у Федерацији БиХ уче дијаметрално различите појмове.

"Са уставноправног аспекта имамо дијаметрално различите ставове и то се преноси на нашу академску заједницу и младе људе. То је нешто што није добро, јер у правној и научној заједници имамо различите ставове већ 30 година", рекао је Каран.

Истиче да су ови дијаметрално различити ставови постојали и прије 15 година и да су и тада постојале исте констатације и проблеми као и данас.

"Често смо говорили да је БиХ у некој формативној фази или фази имплементације Дејтона, и наглашавам да превасходно говоримо о Анексу 4 који је дефинисао облик државног уређења. Данас имамо потпуно искристалисану антидејтонску БиХ и ону дејтонску БиХ за коју су три народа дала сагласност да је то облик и форма заједничког живота три народа на два ентитета", поручио је Каран.

Додаје да оба концепта живе у турбулентном времену, те да постоји друштво које политички није стабилно. Ипак, наглашава да је велика предност што се политичка криза није претворила у безбједносну.

"Велика вриједност Републике Српске је што нисмо ту уставну кризу превели у безбједносну кризу, и сматрам да је боље још и 30 година да се бавимо овом политичком кризом него да дођемо у безбједносну2, јасан је Каран.

Поручује да са формалног аспекта Анекс 4 Дејтонског мировног споразума има бројне мањкавости.

"Са формалног аспекта Анекс 4 има много мањкавости за наше промишљање правне норме, јер га је писао неко ко се бави англосаксонским правом. Творци овог имају најстарији устав, и ово јесте у духу њиховог права. Тај устав је, са нашег аспекта, препун формалних мањкавости и уставних празнина, а једна од највећих је што није експлицитно дефинисао облик државног уређења", каже Каран.

Наглашава да је БиХ несумњиво сложена држава, али да у преамбули Устава јасно стоји да три народа доносе одлуке.

"Онај ко је носилац суверенитета, да би остварио своју функцију, мора бити препознат у доношењу државних одлука, односно мора бити дио државне власти. Када читате Устав, видите да су носиоци суверенитета, а то су три народа, препознати у свим институцијама државне власти. Примјер је Предсједништво БиХ које има три члана – једног Србина, Бошњака и Хрвата. Ту настаје проблем. БиХ јесте федерација, али асиметрична", поручио је Каран.

На питање зашто у БиХ недостаје консензус, Каран поручује да већински бошњачки народ не одустаје од свог концепта БиХ.

"Сматрам да већински бошњачки народ данас не одустаје од концепта да БиХ припада њима. Нису прихватили равноправност друга два народа и то није добро. Тај концепт бошњачке политичке елите подразумијева да би друга два народа требало да имају статус националне мањине, а не државотворност, и зато процес унитаризације није процес компромиса. Устав не предвиђа тако нешто", јасан је Каран.

Поручује да напади на сам Дејтонски мировни споразум трају већ 30 година у свим његовим елементима.

"За 30 година створило се антидејтонско дјеловање, не само по форми и структури", каже Каран.

Додаје да је сам концепт Дејтонског мировног споразума послужио сврси и сачувао мир.

"Концепт се не мијења, послужио је сврси и донио мир, али смо уништили државу. Мир је само производ договора три народа – то се прескаче. Несретни сукоби кренули су када су два народа прегласала један. Пренаглашавање је кључ сукоба. Сви су народи по Уставу Југославије имали право на самоопредјељење. У БиХ, у којој су остала три народа, један народ је мислио да је држава његова – у томе је проблем", нагласио је Каран.

Изнио је и податак о наметању одлука високих представника, те напоменуо да је таквих одлука било 913 у посљедњих 30 година.

"Када бисмо промјенили све што је наметнуто у 30 година, видјели бисмо да је 913 одлука високог представника било на штету Републике Српске. То је 30 одлука годишње, и све су задирале у уставноправну природу и у све сфере живота. Република Српска је имала војску и правосуђе – данас више нема", нагласио је Каран.

На питање зашто долази до рушења Дејтонског споразума, Каран истиче да је то зато што се не прихвата Република Српска.

"Молим вас, читајте и примијените шта пише у Уставу и ова земља има шансу. Непримјењивање Устава је лудачка кошуља. Када бисте сада примјенили било шта од овог антидејтонског, поново бисмо дошли у несретне друштвене околности и сукобе, и један народ би био прегласан. Сматрам да је боље да сви заједно трпимо политичке ударе и наредних тридесет година, него да уђемо у сукоб. БиХ има шансу да живи по форми свих вишеетничких федерација у свијету. Устав је свето слово, он је библија – не мијења се, него се поштује. Устав је и политички акт, јер је у њега унесена одлука народа како да живи, и зато је Устав највећи закон, а ми се понашамо као да га нема", закључио је Каран за РТРС.