Затворске казне по Инцковом закону резервисане само за Србе

Према најавама из Српске, посланици би могли разматрати информације о примјени ових одредби, посебно у дијелу који се односи на процесуирање грађана српске националности, те евентуално предложити мјере за њихову правну заштиту и пружање институционалне подршке. Да институције Републике Српске прате развој ситуације потврдио је и министар правде Републике Српске, наводећи да је Влада задужила све ресоре да пажљиво прате активности правосудних институција БиХ када је ријеч о подизању оптужница против Срба.

Затворске казне од укупно 6 и по година изречене су против двоје Срба на основу измјена Кривичног закона, Став 145а, које је прије пет година пред одлазак из БиХ наметнуо Валентин Инцко и према оптужницама Тужилаштва БиХ.

Подигнуте су оптужнице:

1. Оптужница против Војина Павловића од 22.01.2024. године за кривично дјело Изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости
2. Оптужница против Војина Павловића, број од 23.04.2024. године за кривично дјело Изазивање националне. расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости. У односу на наведеног оптуженог, спојен је кривични поступак и донесена осуђујућа правоснажна Пресуда Суда БиХ
3. Оптужница против Миодрага Малића, од 07.11.2024. године, за кривично дјело Изазивање националне. расне и вјерске мржње. раздора и нетрпељивости

Остаје пред нама исход суђења Мирославу Краљевићу по истом основу. У Тужилаштву БиХ је крајем марта било више од 150 пријава по тзв. Инцковом закону. Податке о томе затражио је министар правде Српске у координацији са предсједником Владе. Одговор из Суда БиХ штури. Достављено је минимум информација, изостављајући кључне тражене податке, попут националне структуре и одбијених оптужница, отварајући озбиљна питања у погледу исте примјене закона и повјерења у систем.

"Или Тужилаштво БиХ не зна да оптужује друге народе или Суд БиХ ослобађа све друге народе који нису Срби. Тужилаштво БиХ је подигло неколико оптужница против Срба и Бошњака. Шта је аларм? Да све оптужнице против Бошњака су одбациване и нису потврђиване, a све оптужнице против Срба су потврђиване, или неке које су биле одбачене и ево имамо већ двије правоснажне судске пресуде, гдје су људи осуђени за вербални деликт на три године казну затвора и друго лице на три и по године", рекао је министар правде Републике Српске Горан Селак.

Допуна Кривичног закона, 145а, није усвојена у Парламентарној Скупштини, већ наметнута од тадашњег високог представника Валентина Инцка противуставно на посљедњи дан његовог мандата. Тај члан садржи недоречености попут ако се "на било који начин велича лице осуђено правоснажном пресудом за геноцид, злочин против човјечности или ратни злочин, казниће се казном затвора од најмање три године".

"Дефинисано је тако да га може тумачити свако како њему одговара па је речено да свако онај који велича ратне злочине чини то кривично дјело, а то величање није ничим прописано и није ничим одређено и сад судови арбитрарно приступају томе па је довољно ако неко носи на мајици слику лица осуђеног за ратне злочине да буде осуђен за ово кривично дјело. Оно што је још већи апсурд у свему овоме су драконске казне које су прописане", казао је адвокат Милан Петковић.

Овакво судско дјеловање отвара простор за ревизију историје и угрожава конститутивност српског народа, као и владавину права. Нажалост, како је и очекивано, посљедица је то политике драконских пресуда искључиво Србима и у Хашком трибуналу и у Суду БиХ, упозоравају из Центра за истраживање Српске.

"Сви смо били свјесни шта је тај Закон. Наметнут је од једног човјека који је дошао да буде протектор над државом и враћамо се нажалост у нека доба која неком историјском периоду када су државе имале једноставно некакве владаре, некакве стране емисари који су овдје дијелили правду, тако да ништа не можемо другачије ни очекивати од тог закона. Опет кажем, посљедица свега овог је недовољно процесуирање злочина над Србима и онда је само једноставно резултат свега тога овакав наратив", истакао је директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Напомене ради, оптужнице против Бошњака за кривично дјело по основу надодатих тачака од 2 до 7 Става 145а одбијене су од Суда, иако их је било више него дупло мање него против Срба. Одбијене су оптужнице у предметима "Сенахид Незировић" и "Анел Кендић".