Добро размислите прије што него спакујете кофере: Ово вас може коштати плате

Постоје смјернице љекара којих се треба придржавати, јер им је циљ што бржи опоравак, али у важећим прописима не постоје детаљно дефинисана правила понашања. Суштина права на одсуство са рада из здравствених разлога јесте да се запосленом омогући опоравак и олакша повратак на посао. У питању је виша сила као разлог спријечености за рад, због чега закон предвиђа право на накнаду зараде током тог периода.

Ипак, запослени нема потпуну слободу да се током боловања понаша без икаквих ограничења, а да то не може имати посљедице по његова права из радног односа и здравственог осигурања. Прописи ипак препознају ситуације које се могу сматрати злоупотребом боловања и које могу довести до правних посљедица.

Могући губитак права на накнаду зараде

Према члану 84. Закона о здравственом осигурању, осигуранику који је привремено спријечен за рад не припада право на накнаду зараде, без обзира на то да ли је исплатилац послодавац или РФЗО, у сљедећим случајевима:

Када вам не припада право на накнаду

• ако је намјерно изазвао привремену спријеченост за рад;
• ако је спријеченост настала усљед конзумирања алкохола или психоактивних супстанци;
• ако је намјерно спречавао опоравак, односно оспособљавање за рад;
• ако се без оправданог разлога не подвргне лијечењу, осим када је за то потребан законски пристанак;
• ако се без оправданог разлога не јави:
• изабраном љекару у року од три дана од настанка спријечености;
• првостепеној љекарској комисији по упуту изабраног љекара;
• стручно-медицинском органу у року од три дана од позива;
• ако се током боловања бави привредном или другом активношћу којом остварује приход;
• ако без дозволе стручно-медицинског органа РФЗО отпутује из мјеста пребивалишта/боравишта или не поступа по упутствима за лијечење;
• ако прима накнаду зараде по другим прописима;
• ако на други начин злоупотријеби право на боловање;
• ако је на издржавању казне затвора;
• ако се према њему спроводи мјера обавезног психијатријског или лијечења зависности у здравственој установи.

Дакле, Закон о здравственом осигурању предвиђа више ситуација у којима долази до губитка права на накнаду зараде током боловања. Једна од њих је и напуштање мјеста пребивалишта без одобрења љекара или љекарске комисије, у зависности од тога ко води поступак боловања. Због тога запослени нема потпуну слободу понашања током боловања, јер одређени поступци могу довести до губитка права на накнаду.

Отказ због злоупотребе боловања

Према члану 179. став 3. тачка 3) Закона о раду, послодавац може отказати уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, ако злоупотријеби право на одсуство због привремене спријечености за рад. Ова одредба се примјењује у сваком конкретном случају појединачно, при чему мора постојати јасна намјера злоупотребе права, што зависи од околности случаја и не може се унапријед прецизно дефинисати једним правилом.

Због тога се свако напуштање мјеста пребивалишта без дозволе изабраног љекара или љекарске комисије не сматра аутоматски злоупотребом, већ се то процјењује од случаја до случаја. О томе говори и став из Пресуде Врховног касационог суда у предмету Рев2 842/2017 од 30.11.2017. године, потврђен на сједници Грађанског одјељења 24.04.2018. године. Према тој пресуди, злоупотреба постоји када запослени спречава сопствени опоравак или користи боловање супротно сврси због које је одобрено.

Регион

Преминуо Иван Римац: Чувени бизнисмен иза себе оставио милионе

У конкретном случају суд је заузео став да, иако је запослена самоиницијативно напустила мјесто пребивалишта током боловања, „она на тај начин није спречавала своје оздрављење, нити је такво поступање утицало на продужење њене спријечености за рад“. Даље је наведено да „злоупотреба привремене спријечености за рад постоји када се боловање користи када запослени није болестан или је способан за рад, као и када се током боловања понаша супротно прописаној терапији или сврси одсуства“.

Суд је утврдио да у том случају није доказано да је запослена кршила терапију нити погоршала здравствено стање, јер природа болести није захтијевала мировање или ограничено кретање. Због тога је закључено да напуштање мјеста пребивалишта без дозволе стручно-медицинског органа може бити основ за повраћај исплаћених средстава, али не мора нужно представљати злоупотребу боловања.

Одредбе члана 85. Закона о здравственом осигурању прописују ситуације у којима не постоји право на накнаду зараде. Међутим, те ситуације саме по себи не значе аутоматски и отказ уговора о раду, већ се увијек процјењују у оквиру конкретног случаја. У овом предмету је закључено да конкретно понашање није представљало злоупотребу, иако у другим околностима може бити другачије оцијењено.

Контрола запосленог ван радног мјеста

Врховни касациони суд је у истој пресуди закључио да се контрола запосленог ван радног мјеста мора тумачити рестриктивно и представља изузетак. Закон о здравственом осигурању предвиђа механизме контроле боловања, па послодавац може тражити провјеру оправданости од надлежних органа, укључујући љекарске комисије РФЗО. Ако посумња у оправданост боловања, може покренути поступак провјере здравствене способности запосленог.

Међутим, послодавац ван законом прописаних овлашћења не може проширивати своју контролу, нити пратити кретање запосленог ван радног мјеста или радног времена. Због тога је правно недопуштено да послодавац контролише кретање запосленог ван радног времена, укључујући и путовања у иностранство.

Прелазак државне границе од стране запосленог

Не постоји правни основ који би омогућио послодавцу да од Граничне полиције Републике Србије тражи податке о кретању запосленог преко државне границе. Чињеница да је запослени на боловању не мијења ово правило, јер слобода кретања представља уставом загарантовано право.

Свијет

Затресао се Пацифик: Снажних 5,5 степени

На граници службеник Граничне полиције провјерава искључиво путну исправу. Не постоји овлашћење да се тражи љекарска дозвола за напуштање мјеста пребивалишта, јер љекарски органи немају право да ограничавају кретање, већ само утичу на право на накнаду зараде. Одсуство такве дозволе не значи забрану кретања, већ може имати посљедице искључиво по исплату накнаде зараде током боловања, а у појединим случајевима и по радни однос.

Међутим, слобода кретања се не може ограничити због боловања, нити послодавац, РФЗО или љекарски органи имају овлашћење да то право укину. Гранична полиција не располаже информацијом да је лице на боловању, нити би могла да му забрани излазак или улазак у земљу на основу тог статуса. Такође, послодавац и РФЗО немају право да траже податке о кретању запосленог преко границе, нити полиција има обавезу да им такве информације доставља.

Закључно, кретање запосленог током боловања не може бити предмет праћења од стране послодавца, осим у случајевима када то наложи суд у законом предвиђеним поступцима, пише Инфостуд.