Играју "РУСКИ РУЛЕТ" на ауто-путу: Да ли је вожња у контра-смјеру постала језив Тик Ток изазов?

Након стравичне трагедије код Руме у којој је страдало четворо младих људи, јавност је узнемирио и нови снимак шлепера код Добановаца који се кретао у супротном смјеру.

Србија

Још једна жртва стравичне несреће на аутпуту Рума - Шабац

Да ли је овај по живот опасан тренд постао бизаран друштвени изазов или је ријеч о фаталним пропустима појединаца?

О овој алармантној теми у емисији „Уранак“ на телевизији К1 говорили су пуковник полиције Дејан Стевић и саобраћајни стручњак проф. др Милан Вујанић, анализирајући узроке, реакције надлежних и потенцијална решења за овај горући проблем.

Трагедија код Руме: Губитак четири млада живота

Трагедија која је потресла Србију догодила се када је возач (1978. годиште) ушао у контра-смјер на ауто-путу и у тренутку несреће се кретао брзином од чак 130 km/h. У директном судару са његовим возилом, аутомобил „голф 7“ је уништен, а четворо младих изгубило је животе на лицу мјеста.

Србија

Комшије четворо страдалих откриле детаље: Ово им је био посљедњи радни дан

„У другом возилу налазило се четворо младих: Дејан (24), Ленка (22) и Вук (20). Једна особа је у тешком стању. Ово је опасна појава у друштву, али и у свијету,“ истакао је пуковник Стевић.

Три групе возача у контра-смјеру: Од изазова до нехата

Пуковник Стевић је објаснио да се возачи који се крећу супротним смјером могу сврстати у три основне групе:

• Појединци свјесно ризикују животе зарад бизарних изазова и новчане добити, снимајући опасне маневре.
• Особе које свјесно улазе у контра-смјер због личних или породичних проблема.
• Возачи старије генерације који нехатно улазе у супротан смјер, упркос јасној саобраћајној сигнализацији, јер нису навикли на модерне саобраћајнице (попут случаја од прије два дана када је возач из Крушевца, 1954. годиште, ушао у супротан смјер).

Изазов од 500 евра: Полиција на трагу организаторима

Поводом спекулација да се за пређен километар у супротном смјеру на друштвеним мрежама нуди награда и до 500 евра, Стевић наводи да је формиран специјализовани тим који прати онлајн простор.

Прошле године је процесуирано 47 објава идентификованих путем друштвених мрежа.

Пет актуелних случајева решено је и процесуирано у року од 24 сата.

Брзина реакције: У случају трагедије код Руме, возило је ушло на ауто-пут у 12:50, полиција је обавештена у 12:53, а удес се догодио у 13:00. Полицијске патроле су стигле у 13:10, што показује колико је мало времена било за реакцију.

Законске посљедице

Уколико возач не оштети туђу имовину и никога не повриједи, дјело се третира прекршајно као насилничка вожња за коју су предвиђене сљедеће казне:

• Забрана управљања возилом од 8 или више мјесеци.
• Казна затвора од 30 до 60 дана.
• Новчана казна до 140.000 динара.
• 14 казнених поена (са 18 се трајно губи дозвола).

Проф. др Милан Вујанић: Случајан улазак није могућ

Професор Вујанић је изричит у ставу да је саобраћајна инфраструктура на ауто-путевима пројектована тако да је случајно скретање готово немогуће без грубог игнорисања правила.

Саобраћајни знакови су димензија 2 са 1,7 метара и немогуће их је не примијетити.

Вујанић поставља питање да ли би овакви возачи уопште требало да посједују љекарско уверење.

„Чак и да уђете случајно, рјешење постоји: зауставите се у зауставној траци, позовите Ауто-мото савез или полицију да вам помогну. Овдје је ријеч о потпуном недостатку емпатије и безосјећајности према другима,“ закључио је професор Вујанић.

Приједлог нових, оштријих мјера

Професор Вујанић сматра да постојеће казне нису довољне за превенцију. Он предлаже увођење двије додатне рестриктивне мјере:

Трајно одузимање возила као средства извршења прекршаја.

Трајна забрана полагања возачког испита за повратнике и најтеже прекршиоце.

(Телеграф)