Кћерка генерала Павковића: Барем ће умријети окружен породицом

Као што Небојша Павковић до самог краја није одустао од борбе када је било најтеже, Марија Павковић никада није одустала од борбе за свог оца.

Марија Павковић је ушла у бирократску борбу као што је њен отац ушао у борбу за слободу и част отаџбине, а она је своју исповијест подијелила у емисији "Неиспричано" на Курир телевизији.

Кћерка каже да је дијагностика била значајно закаснила, са обзиром да у затвору нису утврдили од чега њен отац болује мјесецима, а објаснила је и да је третман у затворској болници био гори него у матичном затвору у коме је генерал до погоршања стања био смјештен.

Павковић објашњава да се њеном оцу у другој половини јула стање погоршало, али да се и раније дешавало да клоне, изгуби свијест и буде спроведен у најближу амбуланту:

"Увјеравали су нас да није ништа озбиљно. Он је тада крио и није говорио мени да не једе. Не воли да се жали, увијек се прави да је све добро. Данас да га питате, рекао би да је добро, не воли сажаљење и не воли да га гледамо као слабог. Када је изгубио свијест, други затвореници су помогли и стражари су га спровели до амбуланте. Нисам знала да он тада већ није јео десетак дана. Када је изашао, рекао ми је и ја сам мислила да су можда проблеми са шећером, притиском, апетитом, нисмо знали шта се дешава. Након тога му често није било добро, а нису хтјели да га спроведу у болницу. Писали смо и ја, адвокат, амбасада, да питамо зашто га не спроводе у болницу."

Павковић каже да је дошло до тога да он, као неко ко не тражи помоћ често, је замолио кћерку да ургира да генерал дође до љекара и болнице:

"Он је само лежао, није јео, није пио. Одлучили су да га спроведу у праву болницу у неком мањем мјесту. Обавијестили су нас о озбиљности ситуације, а дошло је до тога да је алармантно. Када сам схватила да је у градској болници гдје могу да га видим, није у затвору, ја сам одлучила да одем тамо. Анксиозност долази од нечињења, ако имате неку тешку ситуацију, желите да кренете у акцију, боље се осјећам него да сједим и телефонирам. Тада сам одлучила да дођем до њега и видим извјештаје, шта се тачно дешава" каже кћерка.

Она каже да је 2. августа отишла да види свог оца, а тада је донијела и одлуку да ће почети са директном акцијом:

"Када неко ко се никада не жали, никада не каже да има неки проблем, ако он каже да му је лоше, знате докле је дошло. Тада је већ тражио моју помоћ. Зна да сам ја за њега и чланове моје породице таква, повучена сам и нисам наметљива, али када је неко мој у питању постајем досадна и упорна. Нема стајања. Одлучила сам да идем тамо са једним циљем, да га живог доведем у Србију, и то је тако морало да буде. Знала сам да је тешко, многи су мислили немогуће, али то је био мој циљ."

Марија Павковић каже да није очекивала да ће он магично оздравити када крочи на тло Србије, али је жељела да се врати у своју земљу:

"Мислила сам да или има шансе да се болест стави под контролу, да му буде боље, а уколико нема шансе, бар ће умријети окружен својом породицом и људима који га воле, а не сам, закључан у ћелији, у мјесту гдје нико не разумије његов језик и не труди се да преведе шта има да каже. Само сам размишљала да је њему лоше, мени када је лоше прија ми пажња, да ми неко да чај, а замислите да сте у таквим боловима, да имате ту болест и лежите сами, закључани у соби по читав дан. Вјерујете да ћете умријети ту сами, ни криви ни дужни, без подршке и неког да вас држи за руку и помогне вам" каже Павковић.

Пензионисани генерал вратио се у Србију, након што је Међународни резидуални механизам у Хагу донио одлуку о његовом пријевременом пуштању са казне од 22 године затвора, и то због угроженог здравственог стања.

(Курир)