Љубица и Ђорђе купили кућу за 2.000 евра

Љубица и Ђорђе нашли су кућу за 2.000 евра у селу Суково код Пирота, у засеоку Челановци, мјесту за које чак ни многи Пироћанци не би знали тачно гдје се налази.

Економија

И радници из БиХ могу рачунати на исплату до 3.500 КМ

Одлука није пала преко ноћи, али је дошла у тренутку када су схватили да им је свега доста: посла, канцеларије, обавеза и рутине.

Преокренули живот

Тражили су разне крајеве Србије, разматрали су Рудник и Гружу, али како кажу, стално би се нешто испријечило да спроведу одлуку. А онда су случајно на интернету налетјели на Суково. Кућу су пронашли помоћу комшије и даље се све брзо десило.

"Осјећај је био да је то то, и није прошло ни десетак дана, спаковали смо ствари и кренули! Првобитна жеља нам је била да живимо на Старој планини, али ето Бог нас је довео овдје, одакле Стару планину гледамо као на длану", каже Ђорђе.

Кад неко чује да су купили кућу и 50 ари плаца за свега 2.000 евра, прва реакција је свима иста: "Нема шансе, фали једна нула".

Хроника

Да ли је трагедија у Сарајеву могла бити спријечена?

Међутим, цијена је била реална с обзиром на стање куће које би у старту многе одвратило - није било струје, воде ни купатила.

Ипак, Љубица и Ђорђе нису ни тражили све на готово, већ су хтјели прилику за нови почетак.

Ђорђе то објашњава једноставно - човјек схвати да му заправо не треба ни пола онога што мисли да мора да има.

"Струју и воду у кући немамо, ни купатило, али се сналазимо, живимо у једној сређеној соби. Тад видиш да човјеку и није толико потребан сав тај комфор ако имаш неки виши циљ... Биће и даће Бог!", каже Ђорђе са осмијехом.

Он признаје да није гледао шта кући у којој нико није живио 40 година фали, него шта све може да постане.

"Ето, 21. вијек је, доба интернета и дигитализације, а ја ћу први да држим животиње! Прасе је већ ту, здраву храну гајимо за своје потребе и пријатеље, а можда нешто и преостане за продају. Човјеку на селу не треба много кад узгаја своје. Људи су некад имали све своје, куповали су само петролеј и со... На кући сам углавном радио сам, скоро без мајстора, осим крова, за који сам морао да потражим стручну помоћ. Желио сам да радим сам да знам да је све то моје, наше дјело", поручује младић.

Ђорђе каже да се у околини Пирота и даље може наћи доста повољних имања, посебно ако "човјек није избирљив и спреман је да ради".

"Овдје рецимо можеш за 5.000-6.000 да купиш, и за једно 4.000 да средиш! Значи, до 10.000 евра, да буде ко бомбона", вели Ђорђе и додаје да су им у близини чак две светиње, два манастира.

Није било лако

Његова дјевојка Љубица каже да је Ђорђу још на почетку везе рекла да би вољела живот на селу.

Она је професорка руског језика и, иако живи у селу, посао није напустила. Највише ради онлајн, држи часове и зарађује, а интернет им је постао једнако важан као и огрев.

Хроника

АТВ на мјесту експлозије у Бањалуци - ВИДЕО

"Први дани били су мјешавина смијеха, умора и шока - дочекала нас је кућа без прозора, па смо буквално стављали картоне. Као да то није било довољно, баш тог дана када смо стигли, у априлу пао је снијег, а камион са стварима се заглавио у блату и остао тако данима, док комшија није дошао да помогне", каже она и додаје:

"Неко би плакао, и ми смо, али овдје и не можеш да будеш тужан, да патиш, кад чујеш птичице... Важно је да смо здрави и да се слажемо. Жеља нам је да имамо велику породицу и да живимо једноставно, али лијепо", каже Љубица.

Ђорђе на крају приче поручује да жале само једно.

"Једино за чим жалим јесте што нисмо раније пробали, ко се двоуми и премишља, једног дана ће се кајати што није пробао", каже Ђорђе и додаје да је то инвестиција која никад неће пропасти.

Комшије мислиле да су овдје дошли да се крију

Како каже млади пар, у почетку су их мјештани гледали са невјерицом.

Сцена

Бизарне сцене: Дјеца долазе да се сликају поред изгорјелог аутомобила Баке Прасета

Многи нису могли да схвате да млади, образовани људи долазе у мјесто гдје једва да има живих кућа.

"Старији су мислили да се можда кријемо од нечега, па чак и да бјежимо од закона. Али све то је брзо нестало, јер су нас комшије прихватиле боље него што смо могли да замислимо", јасан је Ђорђе, који каже да му не недостаје ни центар Београда ни градски ритам, али признаје да му фале породица и стари пријатељи, исто као и Љубици, преноси "Информер".