На пијацу по воће и поврће, али и седативе

Недавно је више од милион таблета седатива заплијењено у магацину једне курирске службе. Ријеч је о бенседину и ксалолу – психоактивним лијековима који се користе као седативи, што поново отвара питање злоупотребе лијекова у Србији.

Како се долази до тих лијекова уколико их није преписао надлежни љекар, колико су доступни на црном тржишту и зашто их грађани узимају на своју руку?

Србија у врху Европе по потрошњи седатива

Истраживања показују да се свака пета особа у Србији лијечи лијековима за смирење, што нас сврстава у сам врх европских земаља по потрошњи седатива. Да се туга, страх и стрес могу ријешити таблетама, мисли већина Нишлија. Прошле године у том граду продато је 267.000 кутија ових лијекова, највише бромазепама и бенседина.

Психијатар Центра за заштиту менталног здравља у Нишу др Владан Радивојевић указује да је наше васпитање такво да патња и бол, како каже, „не треба да постоје“, иако су то некад нормална физиолошка стања кроз која треба да прођемо и која, додаје, не треба увијек лијечити.

Хроника

Језив случај: Дјевојчица (4) попила неколико седатива, превезена у болницу

Према ријечима др Јанка Самарџића са Института за фармакологију Медицинског факултета, када је у питању бромазепам, потрошња је можда и два и по пута већа у односу на европски просјек.

Наводи да је између 20 и 25 одсто одраслих особа у претходних годину дана користило неки од лијекова за смирење. "Интересантно је да и у млађој популацији, између 20 и 25 година, односно међу студентима, њих 10 до 15 одсто наводи да користи неке од тих лијекова", додаје Самарџић.

Лијекови доступни и на црном тржишту

Љекари упозоравају да је реч о класи лекова који се често набављају на недозвољене начине.

Психијатар др Ивица Младеновић наводи да су седативи, нажалост, лако доступни. "Отиђите до Бајлонијеве пијаце, наћи ћете бенседин, истиче Младеновић, додајући да не упире прст ни у кога, али да постоје људи који немају идеју како да ријеше проблем.

Др Јанко Самарџић подсећа да се ови лекови искључиво прописују и издају на лекарски рецепт, по препоруци љекара који одређује минималну ефективну дозу и интервал давања. Како наглашава, "никакво самоиницијативно узимање лекова није дозвољено“, као ни издавање без рецепта.

Електронски рецепти рјешење за злоупотребе

Електронски рецепти који у апотеке долазе из државних установа, нису спорни објашњавају у фармацеутској комори. Проблем су кажу папирни извештаји које пацијенти доносе из приватних клиника.

Здравље

Седативи и чоколада нису добра комбинација

Соња Стоиљковић из Фармацеутске коморе наводи да фармацеути нису у могућности да утврде да ли је нешто фалсификовано или није.

Истиче да се, када добију папирну форму рецепта, она заводи на посебан начин и да постоје књиге рецепата, због чега се рецепт и тражи од пацијената који долазе из приватне праксе. Као могуће рјешење истиче "повезивање и државног и приватног здравства у Србији у један велики електронски систем, где би све ишло директно од љекара“, јер, додаје, "ту више не бисмо имали дилему“.

Ризик од зависности већ послије неколико недјеља

Сваки љекар је, кажу, у обавези да упозори пацијента да узимање одређених лијекова дуже од четири до шест недјеља може изазвати зависност.

Др Ивица Младеновић упозорава да су потенцијално најопаснији ксанакс, односно ксалол, и лоразепам, јер, како каже, "енормно брзо доводе до зависности“. Додаје да је ксанакс "омиљени лек Срба“ и да "решава све проблеме за десет минута“, али указује да се терапија често повећава.

"Кренете са 0,25 милиграма и већ после три недеље сте на пет или десет милиграма“, што може да траје годинама и да доведе до депресије и тровања организма", напомиње Младеновић.

Произвођач лека, поред штампаног упутства, дужан је и да на кутији јасно истакне знак за опрез, који се посебно односи на управљање моторним возилима.