Стиже помоћ за пензионере са најнижим примањима

Посљедњих година пензионери у Србији имају разлог за задовољство јер су њихова примања из године у годину све већа. Током 12 мјесеци долази до више повећања, како кроз редовно усклађивање пензија и зарада, тако и кроз ванредна повећања.

Међутим, оно што примјећују најстарији грађани јесте да повећања, иако су процентуално иста за све, не доносе исти износ новца на рачун свим пензионерима, пише Курир.

Неједнакост пензија у Србији

Пензионери са најмањим примањима у складу са висином својих пензија добијају и најмања повећања. Ипак, према најавама државног врха, ускоро би могло доћи до промјена.

Према подацима Фонд ПИО Србије, просјечна пензија у јануару 2026. године износи 56.843 динара.

Овај износ формиран је након повећања од 12,2 одсто, које је ступило на снагу у децембру прошле године.

Најниже пензије

Најнижа законска пензија за категорију запослених и самосталних д‌јелатности износи 31.092 динара

Најнижа пољопривредна пензија износи око 24.443 динара

Упркос корекцијама, најнижу пензију у Србији прима више од 300.000 пензионера. Међу њима је највише пољопривредних пензионера, али и бивших радника са ниским зарадама или непотпуним радним стажом.

Ко прима највеће пензије

На другом крају листе налазе се пензионери са највећим примањима.

Према подацима Фонда ПИО, само 72 особе у Србији остварују максималну пензију од 230.145 динара мјесечно, док пензије веће од 100.000 динара прима око 5,2 одсто пензионера.

Једноставном рачуницом долази се до податка да је разлика између најниже и највише пензије у Србији готово 200.000 динара.

Ови подаци указују на изражене разлике између најнижих и највиших пензија, али и на дубоке социјалне неједнакости унутар пензионог система.

Иако би висина пензије, барем у теорији, требало да зависи од дужине радног стажа и висине уплаћених доприноса, закон предвиђа одређена ограничења.

Законско ограничење висине пензије

Према Закон о ПИО, лични коефицијент за обрачун пензије не може бити већи од 3,8, док се у обрачун узима највише 45 година радног стажа.

Хроника

Слетио аутобус код Мостара: Има повријеђених, међу њима и малољетник

Због тога је и највиша пензија законски ограничена и, према члану 78 овог закона, не може прећи 286.368,57 динара мјесечно, без обзира на висину уплата током радног вијека.

Из Фонда ПИО објашњавају да су ова ограничења уведена како би се очувала стабилност и одрживост пензионог система. Међутим, дио стручне јавности и поједини пензионери сматрају да овакав модел не узима у потпуности у обзир индивидуалне доприносе током радног вијека.

Стручњаци: Разлика у пензијама долази од разлике у платама

Предсједник Савез пензионера Војводине, Милан Ненадић, истиче да велике разлике у пензијама произилазе из још већих разлика у зарадама током радног вијека.

“Ако се пензије одређују у складу са зарадама и усклађују са растом плата, онда је нормално да постоје велике разлике у висини пензија. Велика разлика између најниже и највише пензије произилази из зараде. Нема ту велике мудрости.”

“Нема другог начина да се пензије одреде у складу са законом него на основу зарада и тако се ради свуда у свијету. Висина пензије произилази из висине зараде и тако треба и да буде.”

Колико пензионера има у Србији

Према подацима Фонда ПИО, у Србији тренутно има око 1,66 милиона корисника пензија.

Бање и пакети помоћи за пензионере

Током 2025. године издвојено је 1,4 милијарде динара за различите облике помоћи пензионерима.

Средства су искориштена за:

• десетодневни опоравак 22.000 пензионера у бањама
• под‌јелу више од 94.000 пакета солидарне помоћи

Ова помоћ била је намијењена првенствено пензионерима са најнижим примањима, којима је подршка