14.02.2026
12:33
Коментари:
0
Најновији извјештај Уједињених нација (УН) за период 2022–2023, који је недавно ажуриран, потврђује алармантне трендове: Балкан остаје једно од жаришта депопулације у Европи.
Док земље попут Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске губе становништво, западне и сјеверне државе биљеже раст, стварајући непремостив демографски јаз.

Република Српска
Цвијановић: Рубијев говор инспиративан и отрежњујући
Тако су на мапи Европе западне земље плаве (означавајући раст), док простор бивше Југославије и остатак Балкана остају у црвеној зони. Овај регион, уз јужну Европу, предњачи по негативним популационим промјенама. Стручњаци наглашавају да ово није случајан инцидент, већ дугорочни образац који траје деценијама.
Земље Балкана суочавају се са најгорим могућим сценаријем – комбинацијом масовног исељавања и ниског природног прираштаја:
Негативан миграциони салдо: За разлику од Њемачке или Аустрије, гдје се људи масовно досељавају, из БиХ, Србије и Хрватске становништво одлази брже него што стижу нови становници.

Хроника
Дојављивао вријеме претреса: Службеник СИПА-е признао кривицу, Суд одредио мјере забране
Пад испод границе замјене: Стопа рађања на Балкану одавно је испод 2,1 дјетета по жени, што је минимум за просту замјену генерација.
Суштина проблема лежи у чињеници да богате земље западне и сјеверне Европе свој природни пад становништва (већи број умрлих него рођених) успјешно пеглају позитивним миграционим салдом. Нажалост, тај "вишак" људи на западу најчешће потиче управо са наших простора, чиме се директно слаби демографски капацитет Балкана.

Хроника
2 ч
0
Хроника
2 ч
0
Свијет
2 ч
0
Свијет
2 ч
0Најновије
Најчитаније
14
06
14
03
13
58
13
58
13
52
Тренутно на програму