Бизарна оптужба из Париза: За топлотни талас који је усмртио 1300 људи криви амерички клима уређаји?

Рекордни топлотни талас који је захватио Европу и однио више од 1.300 живота отворио је неочекивану расправу о улози клима-уређаја у климатским промјенама.

У средишту полемике нашла се замјеница градоначелнице Париза за међународне односе Одри Пулвар, која је, према писању "Њујорк поста" (New York Post), дио одговорности за екстремне температуре приписала управо масовној употреби климатизационих система у Сједињеним Америчким Државама.

Све је почело након што су амерички туристи и утицајни корисници друштвених мрежа, односно инфлуенсери, исмијавали Француску због чињенице да многи домови, хотели и јавне зграде немају клима-уређаје, иако су температуре у појединим дијеловима земље достизале и 40 степени Целзијуса.

Пулвар им је одговорила да Американци, као становници земље која је други највећи свјетски емитер гасова стаклене баште, сносе дио одговорности за глобално загријавање и посљедице које данас погађају Француску.

"Ваши градови, који су 90 одсто климатизовани, нису неповезани са овим проблемом", поручила је, алудирајући на то да велика потрошња енергије и масовна употреба клима-уређаја доприносе климатским промјенама.

У новој објави на друштвеним мрежама бранила је и политику Града Париза, истичући да француска престоница годинама спроводи мјере за смањење свог еколошког отиска и прилагођавање климатским промјенама.

"Париз није чекао јун 2026. да би почео смањивати свој еколошки отисак и прилагођавати се посљедицама климатских промјена", написала је Пулвар, набрајајући озелењавање града, смањење саобраћаја аутомобилима, енергетску обнову зграда и друге зелене политике које градске власти спроводе посљедњих година.

Додала је да би, да те мјере нису предузете, ситуација данас била "много гора", те поручила:

"Да, још много тога треба урадити. Не, ситуација није идеална. Али можда би било примјереније да једна од земаља које сносе највећу одговорност за овај проблем не дијели лекције онима који покушавају пронаћи рјешења за своје грађане."

Француска је деценијама била суздржана према широкој употреби клима-уређаја, па их данас има тек око четвртине домаћинстава. Међутим, како љета постају све топлија, расте и потражња за расхладним системима.

У међувремену, посљедице актуелног топлотног таласа све су озбиљније. Француске здравствене власти објавиле су да је од 21. јуна забиљежено најмање 1.300 додатних смртних случајева, углавном међу старијим особама, а коначне бројке могле би бити и веће.

Расправа коју је отворила паришка политичарка тако је поново ставила клима-уређаје у први план — као нужно средство заштите од екстремних врућина, али и као један од симбола шире расправе о климатској кризи.

Француска пета по најмањем удјелу клима-уређаја у домаћинствима

Упркос све чешћим и интензивнијим топлотним таласима, бројне земље западне Европе и даље имају врло низак удио климатизованих домова.

Према подацима Међународне агенције за енергију (IEA), клима-уређај има тек између три и пет одсто домаћинстава у Уједињеном Краљевству, око шест одсто у Њемачкој, између пет и седам одсто у Белгији, те око седам до осам одсто у Низоземској.

У Француској је удио знатно већи, али и даље релативно низак у поређењу са остатком развијеног свијета — клима-уређај има око 25 одсто домаћинстава.

С друге стране, у топлијим јужноевропским земљама климатизација је много раширенија, па клима-уређаје има око 41 одсто домаћинстава у Шпанији, 54 одсто у Италији и чак 70 одсто у Грчкој.

За поређење, у Сједињеним Америчким Државама клима-уређај има око 90 одсто домаћинстава, због чега су се управо америчке навике хлађења нашле на мети критика паришке политичарке Одри Пулвар.

(Јутарњи.хр)