Алармантно упозорење, новац им сада не помаже: Дубаи има свјеже хране за још само 10 дана

Разлог није недостатак новца, већ сурова физика и прекинути ланци снабдијевања усљед сукоба с Ираном.

Стефан Паул, директор компаније "Kuehne and Nagel", у изјави за швајцарску телевизију СРФ 5. марта није користио преувеличавања, већ је искључиво читао податке из ланаца снабдијевања своје компаније. Дубаи и шира регија Залива увозе између 80 и 90 одсто своје хране, а чак 70 одсто намирница за земље ГЦЦ-а (Бахреин, Кувајт, Оман, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати) пролази кроз Хормушки мореуз.

Међутим, овај кључни мореуз затворен је за комерцијални саобраћај од 28. фебруара. Ситуацију додатно погоршава чињеница да је капацитет ваздушног теретног саобраћаја према Блиском истоку пао за 22 одсто између 28. фебруара и 3. марта, према подацима компаније "Aevean" које је објавио Ројтерс.

Лука Јебел Али, која опслужује 50 милиона људи широм Залива и представља главни регионални центар кроз који пролази огромна већина лако кварљивих увозних производа за Дубаи, била је погођена ударима. Њене операције су биле обустављене, а дјелимичан наставак рада услиједио је тек 5. марта.

Када се поморски путеви затворе, ваздушне руте уруше, а главна лука буде погођена, граду остаје само десет дана залиха свјежих намирница.

Проблем је у физици, не у финансијама

Важно је направити разлику, свјежи производи нису исто што и конзервирана храна или стратешке резерве. То су јагоде, парадајз, зелена салата, млијечни производи и зачинско биље који чине да модерни град функционише. Ови производи имају рок трајања од неколико дана, а не мјесеци.

Не могу се преусмјерити око Рта добре наде, јер би то путовање продужило за четири до шест седмица, што свјежа роба у контејнерима једноставно не може преживјети. Када се руте затворе, залихе ових категорија се троше у реалном времену, без икакве резерве.

Иако је Дубаи један од најбогатијих градова на планети, с фискалним капацитетом и сувереним богатством да купи храну с било којег мјеста на свијету, новац у овом тренутку није рјешење. Проблем је инфраструктура. Немогуће је "телепортовати" производе из Шпаније, Кеније или Индије на полице супермаркета у Дубаију док су ваздушне руте драстично сужене, а лука се опоравља од иранских напада.

Празне полице као политички ударац

Ова процјена од десет дана односи се искључиво на свјежу храну, а не на укупно снабдијевање- Становништво није суочено с глађу, с обзиром на то да Влада Уједињених Арапских Емирата одржава значајне залихе суве хране, смрзнутих производа и стратешке резерве житарица.

Оно с чим се град суочава јесте тренутак када видљиви симбол једног глобализованог, просперитетног и увезаног града, потпуно опремљен супермаркет, почиње губити свој сјај. Пражњење полица представља политички догађај у истој мјери колико и логистички.

Алтернативна рута за нафту је био Фуџајра, док је ваздушни теретни саобраћај био алтернатива за храну. Обје су сада компромитоване, а трећег пута једноставно нема.

(Кликс)