Исповијест Епстинове жртве: "Увијек сам имала осјећај да ме посматра"

„Никада нисам рекла својој породици, никоме нисам рекла шта му се догодило све док није умро.“

„Чинило се као да ми се снови остварују“

Епштајн је регрутовао Џулијет у Кејптауну 2002. године. Била је бруцошкиња и амбициозна манекенка. Са само 20 година, вјеровала је да се њен живот неповратно мијења на боље. „Осјећала сам се као да се сви моји снови остварују јер се моја породица борила са финансијским проблемима, а ја сам заиста жељела да направим разлику и помогнем им.“

Три недјеље након што је први пут срела Епштајна у ресторану у Кејптауну, гдје је био у друштву Била Клинтона, који је тада био у званичној посјети везаној за подизање свијести о сиди, и глумаца Кевина Спејсија и Криса Такера, Џулијет је први пут у животу напустила Јужну Африку и отпутовала у Њујорк.

Свијет

Стере: Сви Норвежани повезани са Епштајном морају бити истражени

Само неколико сати након доласка у Њујорк, речено јој је да настави ка Карибима. Њен возач ју је оставио на аеродрому Тетерборо у Њу Џерзију, где се укрцала у приватни авион. Епштајн и жене за које тврди да су је првобитно регрутовале у Кејптауну чекали су је. Одлетјели су на његово приватно острво.

„Потапшао је сједиште поред себе и ја сам сјела. За младу особу, то је била изузетно збуњујућа ситуација. Док је авион полетао, почео је на силу да ме додирује између ногу. Успаничила сам се и одједном схватила, Боже, моја породица ме можда више никада неће видјети, ови људи би ме могли убити. Жене су се смијале. Била сам престрављена.“

Мало је вјероватно да је она била једина млада жена коју је Епштајн регрутовао из Кејптауна. Имејлови из такозваних Епштајнових досијеа показују информације о летовима неименованих жена које су транспортоване из Кејптауна у Лондон, Атланту и Њујорк до краја 2018. Жулијет тврди да није била приморана да има односе са другим мушкарцима, али да ју је Епштајн неколико пута силовао.

„Виђала бих га на ручку, доручку и вечери, а онда би ме позивала у његову собу. Нисам га често виђала, увијек је био заузет послом. Много времена сам проводила сама. Сједела бих поред базена или читала књиге. Такође сам пронашла фотоапарате за једнократну употребу у кухињи, па сам сликала док сам била тамо.“

„Није било излаза“

На њеним фотографијама се смјењују сцене насмијаних младих жена у загрљају и дирљиви портрети усамљености и очаја. „Није било начина да побјегнем. Узели су ми пасош, а до тада смо већ слетјели на једно од карипских острва, а затим хеликоптером отишли ​​до његовог острва. Није било излаза. Нисам довољно јака да пливам. Нисам могла да пливам до копна.“

Њено заточеништво није било само физичко. И након повратка у Кејптаун, поново је путовала до Епштајнових имања у Њујорку, Палм Бичу, Паризу и Новом Мексику, гдје каже да је упознала жене и малољетне дјевојчице из Бразила, Румуније, Француске и Шпаније.

Свијет

Конгресмени пријете да ће јавно прочитати имена из Епстајнових фајлова

Џулијет каже да још увијек покушава да схвати размјере Епштајновог система, док се истовремено носи са психолошким опоравком и сталним излагањем вестима о свом злостављачу.

„Нема начина да се томе побјегне“

„Отворим Фејсбук и видим Епштајново лице. Погледам X и поново видим његово лице. Укључим вијести, и ево га опет. Понекад ми је физички мука. Он је увијек ту и нема начина да побјегнем од њега.“

Контроверзно објављивање најновијих Епштајнових докумената од стране Министарства правде САД довело је до тога да су десетине рањивих жртава откривене због недовољно заштићених података. Жулијетини имејлови упућени Епштајну објављени су без редиговања и показују да је изразила подршку њему прије суђења 2008. године и да је остала у контакту са њим до 2017. године.

„Кад год сам му слала имејл, то је било када сам пила или пролазила кроз неку врсту слома. Увијек сам имала осјећај као да ме посматра и зато сам му писала. Немам шта да кријем. Наравно да је било узнемирујуће јер збуњује људе, а истина је да је овај човјек имао ужасну контролу над мојим умом.“

(индекс)