Kо је Џош Груенбаум: Од "анонимуса" до састанка са Путином

Ипак, његово присуство на састанку са предсједником Русије Владимиром Путином синоћ у Кремљу, раме уз раме са Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, показује да је ријеч о човјеку који у новој фази америчке политике према Москви има конкретну, а не симболичку улогу.

Груенбаум је човјек из сјенке на челу скоро па невидљиве, али изузетно моћне институције – Федералне службе за набавке. Кроз ту службу пролазе државни уговори вриједни десетине милијарди долара, набавке, инфраструктурни пројекти, технолошки аранжмани и финансијски токови америчке администрације. Другим ријечима – то је мјесто на којем се политика преводи у праксу.

Човјек из свијета капитала

За разлику од класичних бирократа, Груенбаум у државну службу није дошао из свијета политике, већ из свијета великог новца. Био је директор у инвестиционом гиганту KKR и потпредсједник Moelis&Company. А прије уласка у свијет инвестиционог банкарства, професионалну каријеру градио је у породичном бизнису – увозу хране.

У администрацију Доналда Трампа ушао је прије годину дана, у тренутку када је покренута широка ревизија државне потрошње и када је на сцену ступио концепт "ефикасне државе", инспирисан радом Масковог ДОГЕ-а. И лако се уклопио – реформисао је систем федералних набавки, спроводио мјере штедње, преговарао о јединственим државним уговорима са великим технолошком компанијама...

Федерална служба за набавке тврди да јој је већ уштедио више од 52 милијарде долара, од чега око 12 милијарди само на консултантским аранжманима. У оквиру ревизије вишемилијардерских уговора које држава има са технолошким и консултантским компанијама, Груенбаум је заузео непопустљив став и у писму затражио да сваки уговор буде објашњен једноставно и јасно.

"Петнаестогодишњак би требало да може да разумије коју услугу пружате и зашто је она важна – без консултантског жаргона и бесмислених фраза", написао је Груенбаум.

Та реченица је врло брзо постала симбол његовог приступа.

Под његовим надзором, компаније попут "Гугла", "Оракла", "Амазона" и "Убера" биле су приморане да оправдају своје уговоре или се суоче са њиховим раскидањем. Неке су попустиле и дале велике цјеновне уступке. Друге су се, писао је о томе "Фајненшел тајмс", жалиле Бијелој кући због "агресивног и непријатног" приступа.

Груенбаум, међутим, одбацује оптужбе да је груб или, што му се такође стављало на душу, идеолошки мотивисан.

"Не могу да се сјетим ниједног спорног или непријатног разговора са индустријом. Ми само тражимо вриједност за новац. Ако постоји боља понуда – очекујемо да је видимо", хладно је објаснио.

Први пут у Кремљу, али не и у Виткоф-Кушнер делегацији

Његово појављивање у Москви, сматрају аналитичари, показује да се разговори не воде само на политичком нивоу, већ да улазе и у оперативну фазу. Јер се од Груенбаума сигурно не очекује да, попут дипломата, брине о протоколима и изјавама, већ да буде технички стуб америчке стране – човјека који зна како да политички договор претвори у систем који функционише.

С тога би подјела посла и његово мјесто у америчкој делегацији могло да се замисли овако: ако Виткоф води политичку димензију преговора, а Кушнер стратешке односе, Груенбаумов задатак би био да израчуна шта је изводљиво и шта може да опстане.

Иако се многима тако чинило, синоћ у Москви није било премијерно приказивање Џоша Груенбаума: у децембру 2025. већ је боравио на Флориди са руским, украјинским и европским представницима, учествовао је и у разговорима о безбједносним гаранцијама, као и на недавном састанку тзв. "коалиције вољних" у Паризу. Уз то укључен је у рад Трамповог Одбора за мир, тијела фокусираног на обнову Газе и рјешавања глобалних конфликата, као виши савјетник.

Али, од њега се не очекује ни емпатија ни политичка мекоћа над ужасима Газе, јер је у више наврата јавно говорио да су његови ставови обликовани породичним насљеђем. Наиме, долази из ортодоксне јеврејске породице и потомак је човјека који је, за разлику од остатка породице, преживио Холокауст. Иако по образовању правник и економиста, прије уласка у финансијски сектор, неколико година је чак провео на јешиви, гдје је био посвећен вјерском образовању.

А какву ће улогу заузети према Москви – да ли ће наступати као традиционално западно сумњичав актер или као поштен преговарач? Ако се синоћ, док је пролазио Москвом, сјетио ко је ставио тачку на Хитлерове амбиције – онда је избор лак.