Креће јуриш на Хормуз! Супертанкери чекају сигнал за почетак трке за новцем

Амерички предсједник Доналд Трамп га је најавио гласно. Иранци су нешто уздржанији. Електронски потпис на договор о крају рата између САД и Ирана означиће почетак трке великих бродарских компанија за нафтом, течним гасом, хелијумом и вјештачким ђубривом, који већ више од 100 дана чекају да крену на пут ка крајњим корисницима.

На мир највише рачунају грчки бродовласници, којима припада већина од око 55 великих танкера стратешки распоређених у водама око улаза у Персијски залив.

Њихов примјер слиједио је и саудијски Бахри, чији су се бродови такође стратешки позиционирали за почетак велике трке за енормним премијама које обећавају заливски извозници.

Бродови грчког магната Евангелоса Маринакиса, власника Олимпијакоса и Нотингем фореста, налазе се на три до пет дана пловидбе од Хормуза.

Хормушко отварање

Шаховско позиционирање бродова око Хормуза није пореметио ни најсвјежији инцидент око овог мореуза, пошто су за сада непознати нападачи једнако мистериозним пројектилом погодили брод недалеко од обала Омана.

Пловило је погођено у прамац, а нико од чланова посаде није повријеђен, јавиле се поморске службе, док је Оман, који заједно са Ираном дијели овај пролаз, упозорио власнике бродова да буду јако опрезни јер је територијалним водама те државе уочена мина.

Иранци су, према тврдњама Американаца, још почетком марта почели да минирају дијелове Хормушког мореуза.

Крајем априла, глисери Револуционарне гарде су поставили мине око кључних тачака у том мореузу, након чега је амерички предсједник Доналд Трамп наредио ратној морнарици да пуца на пловила која носе те мине.

Техеран је, још раније, обзнанио да нема представу где се неке од тих мина налазe, што ће додатно закомпликовати процес њиховог демонтирања, који ће, ако буде успостављен мир, трајати најмање пола године.

Глисери Револуционарне гарде, скривени у тунелима прокопаним уз иранску обалу и мине које полажу тек су дио проблема са којима се суочавају посаде бродова заробљених у Персијском заливу, јер их непрестано прате дронови којима двије стране покушавају да контролишу саобраћај.

Кроз Ормуз је, прије почетка рата, дневно пролазило око 15 милиона барела нафте, што је отприлике трећина свјетске нафте која се допрема морским путем. Око 37 одсто кинеског увоза нафте пролази управо кроз овај мореуз.

Таксе су боље од затвореног Мореуза

Пред почетак регате супертанкера ка Персијском заливу, бродовласници ће тражити гаранције да њихови бродови неће налијетати на мине, док је прилично нејасно како ће реаговати на еветуално увођење такси на пролаз кроз Ормуз.

Маринакис је, на састанку бродовласника прије извјесног времена, рекао да је плаћање пролаза свакако боље него да теснац буде затворен, што су остали власници бродарских компанија са гнушањем одбацили.

Посљедњих дана, ипак, успостављен је какав-такав саобраћај кроз мореуз, па Американци и Иранци, свако за себе, тврде да 15 километара широким каналом пролази нешто мање од половине бродова у односу на период прије почетка рата.

Највећа осигуравајућа кућа, британски Лојд, пак тврди да та бројка представља озбиљно претеривање, јер само извјестан број мањих танкера, под окриљем ноћи и искључених транспондера успјева да прође кроз Хормуз.

Ти бродови, затим, у Хормушком мору претоварују терет на веће танкере и једнако се кришом враћају у Персијски залив.

(РТС)