Максвел жели да спријечи објављивање докумената који се односе на њу и Епстина

Правни тим Гислен Максвел поднио је у петак захтјев савезном суду на Менхетну којим се тражи да се блокира објављивање докумената из десет година старе грађанске тужбе за клевету. Тужбу, која је у међувремену решена, против Максвел поднела је Вирџинија Ђуфр, једна од Епштајнових жртава. Министарство правде САД недавно је затражило од судије да декласификује те документе.

„Закон крши подјелу власти“

Адвокати тврде да је Министарство правде незаконито прибавило документа, која су иначе била заштићена налогом за тајност, током кривичне истраге против Максвела. Кажу да досијеи садрже транскрипте више од 30 сведочења и приватне финансијске и сексуалне информације о Максвелу и другима.

Неки од докумената из те судске битке већ су објављени по налогу савезног апелационог суда. У новом поднеску, адвокати тврде да закон који је Конгрес усвојио прошлог децембра, а који налаже објављивање милиона докумената везаних за Епштајна, крши уставни принцип поделе власти.

„Конгрес не може законом да лиши овај суд његових овлашћења нити да га ослободи одговорности да заштити своје записе од злоупотребе. То је кршење поделе власти“, написали су адвокати Лаура Менингер и Џефри Пагљука о Закону о транспарентности Епштајнових записа.

„Према уставној подели власти, ни Конгрес ни извршна власт не могу задирати у судску власт. Та моћ укључује моћ да се дефинитивно и коначно реше случајеви и спорови“, додали су.

Незадовољство жртава и Конгреса

Објављивање докумената из кривичних истрага везаних за Епштајна, које су почеле прије неколико недјеља, донело је нове увиде у деценије сексуалног злостављања жена и дјевојчица. Неке од жртава су се жалиле да су њихова имена и лични подаци објављени, док су имена злостављача остала скривена.

Свијет

Епстајновим жртвама биће исплаћено 35 милиона долара

Чланови Конгреса су такође изразили незадовољство, тврдећи да је објављена само половина постојећих докумената, од којих су многи редиговани. Званичници Министарства правде, међутим, тврде да је све објављено, осим фајлова које још није одобрио судија.

Бројни случајеви

Ђуфре је тврдила да ју је Епштајн продавао другим мушкарцима, укључујући британског принца Ендруа, сада познатог као Ендру Маунтбатен-Виндзор. Тужила га је 2021. године, тврдећи да су имали секс када је имала 17 година.

Он је негирао њене тврдње, а тужба је завршена нагодбом 2022. године. Прије неколико дана, Маунтбатен-Виндзор је ухапшена и задржана у притвору скоро 11 сати због сумње на неприкладно понашање због дељења поверљивих пословних информација са Епштајном.

У мемоарима објављеним након што је прошле године одузела себи живот, Ђуфр је написала да су јој тужиоци објаснили да је нису укључили у Максвелову гоњење за трговину људима јер нису желели да њени наводи збуне пороту. Максвел (64) је у децембру 2021. осуђена на 20 година затвора.

Он жели помиловање

Епштајн је извршио самоубиство у федералном затвору у августу 2019. године док је чекао суђење. Максвел је прошлог љета пребачен из федералног затвора на Флориди у затворски логор са ниским нивоом безбједности у Тексасу, након што је учествовао у дводневним разговорима са замјеником америчког тужиоца Тодом Бланшом.

Пре двије недјеље, она је одбила да одговара на питања чланова Надзорног одбора Представничког дома током видео-конференције из затвора. Међутим, преко свог адвоката је рекла да је „спремна да говори потпуно и искрено“ ако јој се одобри помиловање. Министарство правде није одмах одговорило на захтјев за коментар у суботу.

(АП)