Милиони у Њемачкој имаће мање плате - чак 164 евра мање на мјесец

Тренутно се на доприносе за социјално осигурање издваја 42,7 одсто бруто зараде, при чему послодавци сносе половину тог износа, наводе њемачки медији. Када се на то додају и порези, јасно је да би – уколико Влада не предузме озбиљне мјере – милиони запослених до 2035. године могли да имају знатно мање новца у џепу, јер ће доприноси наставити убрзано да расту.

Колико ће радници плаћати више?

Радник са бруто платом од 2.500 евра тренутно издваја 533,75 евра мјесечно за социјалне доприносе. Према процјенама, тај износ би могао да порасте на 625 евра, што значи 91,25 евра више мјесечно, односно 1.095 евра годишње.

Код бруто плате од 3.500 евра, повећање би износило 127,75 евра мјесечно, односно 1.533 евра годишње.

Свијет

Нуде милион евра за само једну информацију

Запослени са 4.500 евра бруто мјесечно морали би да плаћају чак 164,25 евра више сваког мјесеца, што на годишњем нивоу износи 1.971 евро додатних трошкова.

Како доприноси расту, нето плате се смањују, упозоравају стручњаци.

„Посљедњи знак за узбуну“

"Овај драматичан развој догађаја мора бити последње озбиљно упозорење свима укљученима да се хитно и одлучно крене у неопходне реформе", изјавио је за немачке медије извршни директор ДАК-а Андреас Сторм.

Приједлог: већи порези, мање трошкова

Сторм предлаже да се у кратком року законски ограниче расходи у систему обавезног здравственог осигурања, тако да не расту брже од прихода. Након тога, сматра да би ПДВ на лекове требало смањити, док би порезе на дуван и алкохол требало повећати. Као посљедњи корак, потребне су и структурне реформе, прије свега у болничком систему, како би се оствариле дугорочне уштеде.

Огроман финансијски мањак

Аутори студије процењују да ће већ до 2027. године у систему законског здравственог осигурања настати дефицит од скоро 12 милијарди евра, док ће за осигурање дуготрајне неге бити потребно додатних 5,5 милијарди евра.

Укупно – 17 милијарди евра.

Одакле новац?

Стручњаци отворено критикују потезе њемачке Владе:

"Мјере финансирања које је Влада недавно усвојила могу краткорочно помоћи, али саме по себи нису довољне да обезбиједе средњорочно и дугорочно смањење доприноса", поручују аутори студије.

(Феникс)