Најава градње контроверзног моста изазива бијес на Сицилији: "13,5 милијарди евра које би могле уништити Италију"

Већ од самог нацрта пројекта, италијанска власт је изразила наду да ће изградња најдужег висећег моста на свијету снажно подстаћи економију. Међутим, грађани који живе на подручју гдје ће се мост градити изразили су велику забринутост.

Наиме, око 500 кућа предвиђено је за експропријацију и рушење како би се направило мјеста за један од најамбициознијих инжењерских пројеката на свијету – изградњу висећег моста од италијанског копна до Сицилије, челично-бетонског распона од двије миље који прелази Месински мореуз.

„Моја кућа ће бити уништена. Губитак дома због пројекта који је бескористан и у основи мањкав је потпуно неприхватљив“, рекла је једна од становница овог подручја.

Изградња подразумијева 40 километара нових путева и жељезничких пруга, 10 вијадуката, тунеле и три жељезничке станице. Сваког сата, 6.000 возила ће пролазити преко шест трака ауто-пута.

„Мост ће бити бескористан, опасан, штетан за околиш и скуп“, рекао је Данијеле Јалаква, вођа протестне групе „Но Понте“ (No Ponte – „Без моста“) из насеља Капо Пелоро.

Он је поручио да би 13,5 милијарди евра било боље утрошити на поправку распадајуће инфраструктуре јужне Италије – од школа и болница до путева и жељезница.

„Која је сврха изградње новог, сјајног моста када су спојни путеви напукли и пуни рупа? Моћи ћете трчати као зец преко моста, а затим пузати као корњача до краја путовања“, додао је.

Италијанска влада инсистира да ће изградња моста почети ове године, те тврди да ће пројекат генерисати више од 100.000 радних мјеста.

„Мост ће дјеловати као катализатор за инвестиције у јужној Италији“, саопштила је компанија Webuild, пренио је „Телеграф“.

Према подацима консултантске куће OpenEconomics, изградња моста имаће позитиван утицај на италијански БДП већи од 23 милијарде евра.

Професор Ерик Џоунс (Erik Jones), политички економиста и директор Центра за напредне студије „Роберт Шуман“ (Robert Schuman Centre for Advanced Studies) при European University Institute у Фиренци (Firenze), указао је на примјер моста између Данске и Шведске, изграђеног између Копенхагена и Малмеа прије 25 година.

„Економске предности биле су огромне. Или узмимо за примјер мост који је изграђен на јадранској обали како би повезао два дијела Хрватске раздвојена дијелом територије Босне и Херцеговине. То је била огромна инвестиција, али се исплатила“, рекао је он, алудирајући на Пељешки мост.

Мост долази у критичном тренутку за премијерски мандат Ђорђе Мелони. С једне стране, она је Италији обезбиједила риједак период политичке стабилности откако је изабрана у јесен 2022. године. Њено стабилно лидерство и опрезан приступ јавној потрошњи освојили су повјерење финансијских тржишта.

Такође је смањена стопа незапослености, која је недавно пала на 5,6 одсто – најнижи ниво у више од 20 година, према подацима националног статистичког завода Istituto Nazionale di Statistica (Istat).

Ипак, критичари упозоравају да су многа нова радна мјеста са скраћеним радним временом и слабо плаћена.

Постоје и страхови да ће се двије најмоћније италијанске криминалне организације – ’Ндрангета (’Ndrangheta) у Калабрији (Calabria) и Коза ностра (Cosa Nostra) на Сицилији– инфилтрирати у процес додјеле уговора и присвојити милионе евра.

Матео Салвини, министар саобраћаја и инфраструктуре Италије, изјавио је да би одустајање од изградње моста због страха од инфилтрације мафије представљало „предају“ италијанске државе организованом криминалу.